Koga će još Vučić iz svog tima morati da žrtvuje?
Tema novog Mosta Radija Slobodna Evropa bila je da li je novosadska tragedija, u kojoj je15 ljudi izgubilo živote, uzdrmala Vučićev režim. Sagovornici su bili dugogodišnji profesori Fakulteta političkih nauka u Beogradu - Jelena Đorđević i Rade Veljanovski.
Bilo je reči o tome da li je hapšenje 12 ljudi, osumnjičenih da su odgovorni za tragediju među kojima su jedan ministar i nekoliko funkcionera bliskih vlasti, predstava za javnost ili znak da će biti kažnjeni pravi krivci, da li je Tužilaštvo izvršilo hapšenja po nalogu Vučića iako se on javno distancira od tog poteza tvrdeći da su ta hapšenja posledica pritiska koji su televizije Nova i N1, pa čak Radio televizija Srbije, izvršili na Tužilaštvo i da li Vučićeva izjava da više neće biti ostavki znači da je odlučio da po svaku cenu zaštiti premijera Miloša Vučevića jer je njegova ostavka jedan od glavnih zahteva građana koji protestuju.
Razgovaralo se i o tome zašto Tužilaštvo tereti uhapšene samo za “teško delo protiv opšte sigurnosti“ dok se korupcija uopšte ne pominje iako građani ukazuju na korupcija kao glavni uzrok tragedije, imaju li efekta protesti poput akcije Zastani, Srbijo, kao i o tome da li je režim u većoj opasnosti nego ikada i da li će uspeti da se konsoliduje.
Karabeg: Nakon što je Vučićeva vlast tri sedmice pokušavala da zataška vlastitu odgovornost za tragediju u Novom Sadu, Tužilaštvo je iznenada krenulo sa hapšenjem odgovornih među kojima su jedan ministar i nekoliko funkcionera bliskih vlasti. Da li je za vas taj potez bio veliko iznenađenje s obzirom da ranije nije bilo hapšenja ministara i visokih funkcionera, uvek se sve svodilo na ostavke?
Đorđević: U izvesnom smislu i nije jer se osećalo da tako nešto mora da se dogodi. Mislim da je posle protesta i napete atmosfere u društvu Vučić najzad shvatio da nešto mora da uradi. Verujem, međutim, da su to samo kozmetičke mere kako to on obično čini. Vrlo je izvesno da će i ovo suđenje da se otegne kao i mnogi slučajevi do sada, poput suđenja za Jovanjicu ili slučaja Belivuk - ne znam koliko tih suđenja već ima. To će verovatno jako dugo trajati, slučaj će zastarevati. Ipak bih rekla da se vidi velika nervoza među vladajućom partijom, naročito kod Vučića koji se u svojim javnim nastupima ponaša u najmanju ruku neuravnoteženo. On pokazuje oštar animozitet, da ne kažem, mržnju prema ljudima koji se bune i koji traže istinu što je apsolutno nedozvoljivo za nekoga ko je predsednik svih građana.
Veljanovski: Hapšenja ne bi bilo da nije velikog pritiska koji se dešava na ulicama pre svega Novoga Sada, a onda i Beograda i drugih gradova u Srbiji. Nema nikakve sumnje da je ljudima dogorelo i to podseća na kraj Miloševićevog režima kad se on do te mere preigrao i ugrozio živote i egzistenciju ljudi da nisu mogli da ga podnose čak ni oni koji su ga jedno vreme podržavali. Ovo je bilo neminovno s tim što moramo da budemo svesni da svi koji su sada morali da podnesu ostavke i koji su pohapšeni verovatno neće baš tako loše proći. Neki će posle izvesnog vremena biti pomilovani, rehabilitovani, možda postavljeni na neka druga mesta. Uzmimo slučaj Gorana Vesića. On je maltene bio potrebniji vlasti nego vlast njemu. On je jako mnogo uradio za svoje naredbodavce dok je bio zamenik gradonačelnika Beograda i ministar tako da im je bilo jako teško da ga se odreknu.
Nezadovoljstvo i gnev
Karabeg: Da li se vlast uplašila gneva ljudi koji je vidljiv na svakom koraku, pa je morala da povuče jedan takav potez kakav je hapšenje visokih funkcionera?
Đorđević: U tome ima istine. Mislim da je Vučić shvatio da u društvu postoji temeljno nezadovoljstvo. Broj ljudi na protestima nije impozantan i Vučić to stalno ističe, ali njega zabrinjava što je tih protesta sve više. To nisu veliki protesti sa desetinama hiljada ljudi već manji koji niču na sve strane i u Beogradu, i u Novom Sadu i u drugim gradovima.
Veljanovski: Reč je o akumuliranom nezadovoljstvu. Retko kad se dogodilo da se u istom momentu nakupi toliko razloga za nezadovoljstvo. Naravno najveći razlog je to što je poginulo 15 ljudi u Novom Sadu, ali ljudi u Beogradu protestuju i zbog rušenja mosta na Savi, bivšeg hotela Jugoslavije i zgrade Generalštaba. Nezadovoljstvo traje još od prošlogodišnjih decembarskih izbora koji su bili nefer i nekorektni. Bez obzira što Vučić sve to pokušava da marginalizuje on je toga svestan, vidi da ne može da kontroliše te društvene procese, pa se ponaša izuzetno bahato kao što smo videli prilikom nedavnog njegovog gostovanja u Dnevniku RTS-a.
Đorđević: Rekla bih da se vlast u ovom momentu zaigrala i preigrala u svojoj neograničenoj bahatosti. Oni su izazvali toliko nezadovoljstvo zato što u roku od mesec-dva hoće da sprovedu sve što su naumili da bi ostvarili svoje interese apsolutno ne vodeći računa šta o tome misle građani. Ta basnoslovna bahatost izaziva toliki bes građana.
Ko je pravio spisak uhapšenih?
Karabeg: Kritičari režima kažu da je Tužilaštvo krenulo sa hapšenjem po Vučićevom nalogu, međutim on se distancira od tog poteza Tužilaštva. Izjavio je da je to rezultat pritiska televizija Nova i N1, čak je i javni servis - Radio televiziju Srbije optužio da je vršio pritisak na Tužilaštvo, a glavni urednik Informera Dragan Vučićević je na Pinku upitao Tužilaštvo da li je hapšenja rezultat istrage ili pritiska medija koje je nazvao hejterima. Da li je moguće da je hapšenje sprovedeno mimo Vučićeve volje, da je to Tužilaštvo samostalno uradilo?
Đorđević: To je gotovo nemoguće. Sigurna sam da je svih ovih 20 dana od tragedije Vučić bio i te kako bio upleten u razgovore o eventualnim optužnicama. Možda su i ljudi koji su optuženi izabrani po njegovoj preporuci. Volela bih da ovo što kažem nije tačno. Bila bih više nego srećna da je to tužilac zaista sam odlučio, međutim sve ukazuje da je postojao dogovor. U društvu, kakvo je danas naše, ne može, da tako kažem, da postoji svađa između dva vrapca u parku, a da se u nju ne uključi Vučić. A pogotovo u ovako jedan veliki problem.
Veljanovski: Nema šanse da je to bila samostalna odluka Tužilaštva To se u Srbiji u ovom trenutku zaista ne može da dogodi. Ne samo u ovom trenutku nego već duže vreme. To se nije moglo dogoditi bez naloga Aleksandra Vučića ili bez njegove saglasnosti. Uveren sam da se ovih dvadesetak dana, koliko je proteklo od tragedije, pomno radilo na tome koji ljudi treba da se procesuiraju i u kojoj meri u sudskom procesu može biti utvrđena njihova odgovornost. Verovatno će se u nekim slučajevima biti odgovornosti, a neki će biti oslobođeni ili pušteni da se brane sa slobode.
Karabeg: Predsednik Vučić je nakon hapšenja izjavio da neće više biti ostavki povodom novosadske tragedije. Znači li to da je odlučio da po svaku cenu zaštiti premijera Miloša Vučevića jer je njegova ostavka jedan od glavnih zahteva građana na protestima?
Đorđević: Naravno da znači. Time on sasvim otvoreno pokazuje do koje je mere je umešan u priču o tome ko će dati ostavku i biti optužen, a ko ne. On je odlučio koga mora i koga može da žrtvuje. I kada on kaže da ostavki više neće biti - znači da ih neće biti.
Veljanovski: Vučić posebno posmatra i testira troje ljudi kako se ponašaju na funkcijama. To su Ana Brnabić, Vladimir Orlić i Miloš Vučević. Očigledno je da ga je Vučević najviše zadovoljio, pa mu je čak dao da vodi Srpsku naprednu stranku, mada on kao njen predsednik ne uradi ništa, a da ne pita Vučića. A što se tiče Vučićeve izjave da neće više biti ostavki, kako on može to da zna. Ostavka je moralni čin, to je odluka pojedinca, kako bilo ko, pa makar bio i predsednik države, može da zna da neće biti više ostavki. Sve to govori da je Vučić praktično pravio spisak ostavki i da nijedan funkcioner, koji je podneo ostavku, nije to uradio svojom voljom.
Korupcija ubija
Karabeg: Uhapšeni se terete, kako se kaže u saopštenju Tužilaštva, za “teško delo protiv opšte sigurnosti“. Korupcija se uopšte ne pominje, a građani pre svega ukazuju na korupciju kao glavni uzrok nesreće, što je izraženo u paroli Korupcija ubija koja je dominirala na svim protestima. Mislite li da će i korupcija doći na red?
Đorđević: S obzirom da slučajevi uhapšenih državnih funkcionera neće biti prebačeni na Specijalni sud koji se bavi pitanjima korupcije, nego ostaju u okviru novosadskog tužilaštva, to znači da će priča o korupciji biti zaboravljena. Pretpostavljam da Vučić misli da hapšenje Gorana Vesića i ostavka Tomislava Momirovića, koji su bili ministri građevinarstva, brišu političku odgovornost, dok su drugi optuženi uglavnom tehnička lica, projektanti i nadzorni organi. Oni će biti procesuirani zbog pada nadstrešnice, dok korupcija uopšte neće biti pomenuta.
Veljanovski: Da li će korupcija doći na red, zavisi i od veštine advokata koji će zastupati interes oštećenih. Ako se napravi dobar tim advokata, oni mogu da zahtevaju da optužnica bude proširena i na korupciju, ali za sada je rano o tome govoriti.
Karabeg: Aleksandar Vučić je u prvim danima posle tragedije ponudio da se raspiše referendum o njegovoj ostavci? Međutim, sada on više uopšte ne pominje taj referendum.
Đorđević: Vučić se vrlo neuravnoteženo ponaša. U jednom momentu mu je palo na pamet da bi to mogao da kaže, ali već sledećeg dana je promenio mišljenje. On emocionalno reaguje. To se naročito primetilo u vezi sa izmenama zakona kojima bi se omogućilo dovođenje stranih univerziteta u Srbiju. Pokazao je neuobičajen stepen ljutnje što je taj zakon povučen i na ružan i neuljudan način obrušio se na univerzitetske profesore i univerzitet. Pripretio je da će on lično da podnese taj predlog zakona Skupštini Srbije mada po Ustavu na to nema pravo.
Veljanovski: Vučić koji se stalno hvali svojim uspešnim studijama na Pravnom fakultetu i koji sebe pokušava da predstavi kao odličnog pravnika vrlo često pravi greške upravo u okviru prava. Poznati pravnici su objasnili da takva vrsta referenduma po Ustavu nije moguća. On se tu zaleteo jer je hteo da pokaže kako se ničega ne boji, kako će dobiti podršku šta god da se dogodi. To su sve njegovi marketinški poeni koje viđamo svaki dan. Kao što nije moguć referendum o njegovoj ostavci isto tako po Ustavu nije moguće da on predloži zakon o univerzitetu jer on kao predsednik samo potpisuje zakone koje Skupština donosi. Može da ih ne potpiše, ali ne i da ih predloži. I ovde je reč o njegovom pokušaje da pokaže kako je neprikosnoven i kako sve od njega zavisi.
Zastani, Srbijo
Karabeg: Imaju li efekta protesti poput akcije Zastani, Srbijo koja je najpre organizovana u Novom Sadu, a potom u celoj Srbiji? Građani su pozvani da 15 minuta zaustave svoje aktivnosti u znak sećanja na žrtve novosadske tragedije, ali odziv nije bio baš veliki.
Đorđević: Mislim da takve akcije imaju odjeka. Tačno je da to nije bilo masovno, ali bilo je na nekoliko punktova, bilo je čak na mestima gde se to ne bi očekivalo. Kako se bude širio broj tih akcija sve će se više ljudi uključivati. Nasuprot masovnim protestima mislim da je sada na delu drugačija strategija nezadovoljnih građana. Nezadovoljstvo se iskazuje na mnogo mesta i na mnogo različitih načina.
Veljanovski: Akcija Zastani, Srbijo ima efekta iako je predstavnici vlasti hoće da predstave kao da je to zahtev da Srbija zastane u razvoju. I to stalno zloupotrebljavaju, stalno govore da ljudi koji na taj način protestuju hoće da zaustave Srbiju što, naravno, nema nikakve veze jer je reč o zaustavljanje aktivnosti na 15 minuta zbog 15 žrtava novosadske tragedije. To je iskazivanje pijetata žrtvama. Ne može se očekivati velika masovnost. Neki ljudi rade u takvim firmama i na takvim radnim mestima gde poslodavac neće da ih pusti da se pridruže protestu. Ali broj ljudi koji učestvuju u takvim protestima nije merilo njihovog uspeha, najvažnije je šta takvi protesti znače i kakav uticaj imaju.
Karabeg: Ima li opozicija kapacitet da iskoristi sadašnju situaciju velikog nezadovoljstva građana?
Đorđević: To je teško pitanje. S obzirom na okolnosti u kojima živimo, nisam uopšte sklona da budem jako stroga prema opoziciji. Moguće je da će se opozicija probuditi i iskoristiti ovaj momenat. Ali moraju mnogo da porade na sebi, da privuku mnogo veći broj ljudi i mora da dođe do neke reorganizacije.
Veljanovski: Ono što vidimo na ulicama govori da postoji velika energija i želja za promenom. Ali mora da se radi i izvan toga, mora da se pravi strategija. Vlast se već ozbiljno priprema za izbore 2027, a ne vidimo da se opozicija na taj način priprema. Recimo, morala bi da na tim izborima ima jednog predsedničkog kandidata, a ne da bude kao 2017. kada je Saša Janković sasvim sigurno bio respektabilan kandidat opozicije, ali se iz opozicije pojavilo još deset kandidata, pa je došlo do rasipanja glasova. To ne bi smelo da se dogodi 2027. Na opozicionoj sceni je previše političkih aktera, postavlja se pitanje zašto ima toliko stranaka istih ili sličnih političkih programa. Da li je to puko liderstvo? Da li je reč o sujetama? Ako se tri-četiri partije ujedine, mora da bude jedan predsednik, ne može da ih bude četiri. Oni to moraju da počnu da raščišćavaju među sobom pripremajući se za sledeće izbore. Naravno, ne može sve da bude na jednoj listi, ali ne treba ni da bude mnogo lista, najviše dve - tri, pa će i izborni rezultat biti bolji.
Kad se lider preigra…
Karabeg: Očigledno je da je režim u većoj opasnosti nego ikada. Ranije je sa lakoćom preživeo sve skandale poput Savamale, Jovanjice i mnogih drugih. Da li će uspeti da se konsoliduje i nakon novosadske tragedije jer je nezadovoljstvo građana veće nego ikada?
Đorđević: Svakako će pokušati da se konsoliduje, ali mnoge stvari će zavisti od toga šta će se dešavati na suđenjima uhapšenima, da li će se otvoriti neke rupe okviru same vladajuće partije što može da destabilizuje režim.
Veljanovski: Oni svakako imaju mehanizme konsolidacije, ali istraživanja govore da je poverenje u vladajuću stranku, pa čak i samog Vučića manje nego što je nekada bilo. Ako glavni akteri iz Evropske unije i Amerika nakon izbora predsednika Trumpa budu blagonakloni prema Vučiću, konsolidacija režima će biti lakša, a proces promena teži. Ali treba se setiti onoga što se dogodilo sa Miloševićem devedesetih godina. Kad se autoritarni lider preigra, onda neke stvari sam uradi protiv sebe.
Bilo je reči o tome da li je hapšenje 12 ljudi, osumnjičenih da su odgovorni za tragediju među kojima su jedan ministar i nekoliko funkcionera bliskih vlasti, predstava za javnost ili znak da će biti kažnjeni pravi krivci, da li je Tužilaštvo izvršilo hapšenja po nalogu Vučića iako se on javno distancira od tog poteza tvrdeći da su ta hapšenja posledica pritiska koji su televizije Nova i N1, pa čak Radio televizija Srbije, izvršili na Tužilaštvo i da li Vučićeva izjava da više neće biti ostavki znači da je odlučio da po svaku cenu zaštiti premijera Miloša Vučevića jer je njegova ostavka jedan od glavnih zahteva građana koji protestuju.
Razgovaralo se i o tome zašto Tužilaštvo tereti uhapšene samo za “teško delo protiv opšte sigurnosti“ dok se korupcija uopšte ne pominje iako građani ukazuju na korupcija kao glavni uzrok tragedije, imaju li efekta protesti poput akcije Zastani, Srbijo, kao i o tome da li je režim u većoj opasnosti nego ikada i da li će uspeti da se konsoliduje.
Karabeg: Nakon što je Vučićeva vlast tri sedmice pokušavala da zataška vlastitu odgovornost za tragediju u Novom Sadu, Tužilaštvo je iznenada krenulo sa hapšenjem odgovornih među kojima su jedan ministar i nekoliko funkcionera bliskih vlasti. Da li je za vas taj potez bio veliko iznenađenje s obzirom da ranije nije bilo hapšenja ministara i visokih funkcionera, uvek se sve svodilo na ostavke?
Đorđević: U izvesnom smislu i nije jer se osećalo da tako nešto mora da se dogodi. Mislim da je posle protesta i napete atmosfere u društvu Vučić najzad shvatio da nešto mora da uradi. Verujem, međutim, da su to samo kozmetičke mere kako to on obično čini. Vrlo je izvesno da će i ovo suđenje da se otegne kao i mnogi slučajevi do sada, poput suđenja za Jovanjicu ili slučaja Belivuk - ne znam koliko tih suđenja već ima. To će verovatno jako dugo trajati, slučaj će zastarevati. Ipak bih rekla da se vidi velika nervoza među vladajućom partijom, naročito kod Vučića koji se u svojim javnim nastupima ponaša u najmanju ruku neuravnoteženo. On pokazuje oštar animozitet, da ne kažem, mržnju prema ljudima koji se bune i koji traže istinu što je apsolutno nedozvoljivo za nekoga ko je predsednik svih građana.
Veljanovski: Hapšenja ne bi bilo da nije velikog pritiska koji se dešava na ulicama pre svega Novoga Sada, a onda i Beograda i drugih gradova u Srbiji. Nema nikakve sumnje da je ljudima dogorelo i to podseća na kraj Miloševićevog režima kad se on do te mere preigrao i ugrozio živote i egzistenciju ljudi da nisu mogli da ga podnose čak ni oni koji su ga jedno vreme podržavali. Ovo je bilo neminovno s tim što moramo da budemo svesni da svi koji su sada morali da podnesu ostavke i koji su pohapšeni verovatno neće baš tako loše proći. Neki će posle izvesnog vremena biti pomilovani, rehabilitovani, možda postavljeni na neka druga mesta. Uzmimo slučaj Gorana Vesića. On je maltene bio potrebniji vlasti nego vlast njemu. On je jako mnogo uradio za svoje naredbodavce dok je bio zamenik gradonačelnika Beograda i ministar tako da im je bilo jako teško da ga se odreknu.
Nezadovoljstvo i gnev
Karabeg: Da li se vlast uplašila gneva ljudi koji je vidljiv na svakom koraku, pa je morala da povuče jedan takav potez kakav je hapšenje visokih funkcionera?
Đorđević: U tome ima istine. Mislim da je Vučić shvatio da u društvu postoji temeljno nezadovoljstvo. Broj ljudi na protestima nije impozantan i Vučić to stalno ističe, ali njega zabrinjava što je tih protesta sve više. To nisu veliki protesti sa desetinama hiljada ljudi već manji koji niču na sve strane i u Beogradu, i u Novom Sadu i u drugim gradovima.
Veljanovski: Reč je o akumuliranom nezadovoljstvu. Retko kad se dogodilo da se u istom momentu nakupi toliko razloga za nezadovoljstvo. Naravno najveći razlog je to što je poginulo 15 ljudi u Novom Sadu, ali ljudi u Beogradu protestuju i zbog rušenja mosta na Savi, bivšeg hotela Jugoslavije i zgrade Generalštaba. Nezadovoljstvo traje još od prošlogodišnjih decembarskih izbora koji su bili nefer i nekorektni. Bez obzira što Vučić sve to pokušava da marginalizuje on je toga svestan, vidi da ne može da kontroliše te društvene procese, pa se ponaša izuzetno bahato kao što smo videli prilikom nedavnog njegovog gostovanja u Dnevniku RTS-a.
Đorđević: Rekla bih da se vlast u ovom momentu zaigrala i preigrala u svojoj neograničenoj bahatosti. Oni su izazvali toliko nezadovoljstvo zato što u roku od mesec-dva hoće da sprovedu sve što su naumili da bi ostvarili svoje interese apsolutno ne vodeći računa šta o tome misle građani. Ta basnoslovna bahatost izaziva toliki bes građana.
Ko je pravio spisak uhapšenih?
Karabeg: Kritičari režima kažu da je Tužilaštvo krenulo sa hapšenjem po Vučićevom nalogu, međutim on se distancira od tog poteza Tužilaštva. Izjavio je da je to rezultat pritiska televizija Nova i N1, čak je i javni servis - Radio televiziju Srbije optužio da je vršio pritisak na Tužilaštvo, a glavni urednik Informera Dragan Vučićević je na Pinku upitao Tužilaštvo da li je hapšenja rezultat istrage ili pritiska medija koje je nazvao hejterima. Da li je moguće da je hapšenje sprovedeno mimo Vučićeve volje, da je to Tužilaštvo samostalno uradilo?
Đorđević: To je gotovo nemoguće. Sigurna sam da je svih ovih 20 dana od tragedije Vučić bio i te kako bio upleten u razgovore o eventualnim optužnicama. Možda su i ljudi koji su optuženi izabrani po njegovoj preporuci. Volela bih da ovo što kažem nije tačno. Bila bih više nego srećna da je to tužilac zaista sam odlučio, međutim sve ukazuje da je postojao dogovor. U društvu, kakvo je danas naše, ne može, da tako kažem, da postoji svađa između dva vrapca u parku, a da se u nju ne uključi Vučić. A pogotovo u ovako jedan veliki problem.
Veljanovski: Nema šanse da je to bila samostalna odluka Tužilaštva To se u Srbiji u ovom trenutku zaista ne može da dogodi. Ne samo u ovom trenutku nego već duže vreme. To se nije moglo dogoditi bez naloga Aleksandra Vučića ili bez njegove saglasnosti. Uveren sam da se ovih dvadesetak dana, koliko je proteklo od tragedije, pomno radilo na tome koji ljudi treba da se procesuiraju i u kojoj meri u sudskom procesu može biti utvrđena njihova odgovornost. Verovatno će se u nekim slučajevima biti odgovornosti, a neki će biti oslobođeni ili pušteni da se brane sa slobode.
Karabeg: Predsednik Vučić je nakon hapšenja izjavio da neće više biti ostavki povodom novosadske tragedije. Znači li to da je odlučio da po svaku cenu zaštiti premijera Miloša Vučevića jer je njegova ostavka jedan od glavnih zahteva građana na protestima?
Đorđević: Naravno da znači. Time on sasvim otvoreno pokazuje do koje je mere je umešan u priču o tome ko će dati ostavku i biti optužen, a ko ne. On je odlučio koga mora i koga može da žrtvuje. I kada on kaže da ostavki više neće biti - znači da ih neće biti.
Veljanovski: Vučić posebno posmatra i testira troje ljudi kako se ponašaju na funkcijama. To su Ana Brnabić, Vladimir Orlić i Miloš Vučević. Očigledno je da ga je Vučević najviše zadovoljio, pa mu je čak dao da vodi Srpsku naprednu stranku, mada on kao njen predsednik ne uradi ništa, a da ne pita Vučića. A što se tiče Vučićeve izjave da neće više biti ostavki, kako on može to da zna. Ostavka je moralni čin, to je odluka pojedinca, kako bilo ko, pa makar bio i predsednik države, može da zna da neće biti više ostavki. Sve to govori da je Vučić praktično pravio spisak ostavki i da nijedan funkcioner, koji je podneo ostavku, nije to uradio svojom voljom.
Korupcija ubija
Karabeg: Uhapšeni se terete, kako se kaže u saopštenju Tužilaštva, za “teško delo protiv opšte sigurnosti“. Korupcija se uopšte ne pominje, a građani pre svega ukazuju na korupciju kao glavni uzrok nesreće, što je izraženo u paroli Korupcija ubija koja je dominirala na svim protestima. Mislite li da će i korupcija doći na red?
Đorđević: S obzirom da slučajevi uhapšenih državnih funkcionera neće biti prebačeni na Specijalni sud koji se bavi pitanjima korupcije, nego ostaju u okviru novosadskog tužilaštva, to znači da će priča o korupciji biti zaboravljena. Pretpostavljam da Vučić misli da hapšenje Gorana Vesića i ostavka Tomislava Momirovića, koji su bili ministri građevinarstva, brišu političku odgovornost, dok su drugi optuženi uglavnom tehnička lica, projektanti i nadzorni organi. Oni će biti procesuirani zbog pada nadstrešnice, dok korupcija uopšte neće biti pomenuta.
Veljanovski: Da li će korupcija doći na red, zavisi i od veštine advokata koji će zastupati interes oštećenih. Ako se napravi dobar tim advokata, oni mogu da zahtevaju da optužnica bude proširena i na korupciju, ali za sada je rano o tome govoriti.
Karabeg: Aleksandar Vučić je u prvim danima posle tragedije ponudio da se raspiše referendum o njegovoj ostavci? Međutim, sada on više uopšte ne pominje taj referendum.
Đorđević: Vučić se vrlo neuravnoteženo ponaša. U jednom momentu mu je palo na pamet da bi to mogao da kaže, ali već sledećeg dana je promenio mišljenje. On emocionalno reaguje. To se naročito primetilo u vezi sa izmenama zakona kojima bi se omogućilo dovođenje stranih univerziteta u Srbiju. Pokazao je neuobičajen stepen ljutnje što je taj zakon povučen i na ružan i neuljudan način obrušio se na univerzitetske profesore i univerzitet. Pripretio je da će on lično da podnese taj predlog zakona Skupštini Srbije mada po Ustavu na to nema pravo.
Veljanovski: Vučić koji se stalno hvali svojim uspešnim studijama na Pravnom fakultetu i koji sebe pokušava da predstavi kao odličnog pravnika vrlo često pravi greške upravo u okviru prava. Poznati pravnici su objasnili da takva vrsta referenduma po Ustavu nije moguća. On se tu zaleteo jer je hteo da pokaže kako se ničega ne boji, kako će dobiti podršku šta god da se dogodi. To su sve njegovi marketinški poeni koje viđamo svaki dan. Kao što nije moguć referendum o njegovoj ostavci isto tako po Ustavu nije moguće da on predloži zakon o univerzitetu jer on kao predsednik samo potpisuje zakone koje Skupština donosi. Može da ih ne potpiše, ali ne i da ih predloži. I ovde je reč o njegovom pokušaje da pokaže kako je neprikosnoven i kako sve od njega zavisi.
Zastani, Srbijo
Karabeg: Imaju li efekta protesti poput akcije Zastani, Srbijo koja je najpre organizovana u Novom Sadu, a potom u celoj Srbiji? Građani su pozvani da 15 minuta zaustave svoje aktivnosti u znak sećanja na žrtve novosadske tragedije, ali odziv nije bio baš veliki.
Đorđević: Mislim da takve akcije imaju odjeka. Tačno je da to nije bilo masovno, ali bilo je na nekoliko punktova, bilo je čak na mestima gde se to ne bi očekivalo. Kako se bude širio broj tih akcija sve će se više ljudi uključivati. Nasuprot masovnim protestima mislim da je sada na delu drugačija strategija nezadovoljnih građana. Nezadovoljstvo se iskazuje na mnogo mesta i na mnogo različitih načina.
Veljanovski: Akcija Zastani, Srbijo ima efekta iako je predstavnici vlasti hoće da predstave kao da je to zahtev da Srbija zastane u razvoju. I to stalno zloupotrebljavaju, stalno govore da ljudi koji na taj način protestuju hoće da zaustave Srbiju što, naravno, nema nikakve veze jer je reč o zaustavljanje aktivnosti na 15 minuta zbog 15 žrtava novosadske tragedije. To je iskazivanje pijetata žrtvama. Ne može se očekivati velika masovnost. Neki ljudi rade u takvim firmama i na takvim radnim mestima gde poslodavac neće da ih pusti da se pridruže protestu. Ali broj ljudi koji učestvuju u takvim protestima nije merilo njihovog uspeha, najvažnije je šta takvi protesti znače i kakav uticaj imaju.
Karabeg: Ima li opozicija kapacitet da iskoristi sadašnju situaciju velikog nezadovoljstva građana?
Đorđević: To je teško pitanje. S obzirom na okolnosti u kojima živimo, nisam uopšte sklona da budem jako stroga prema opoziciji. Moguće je da će se opozicija probuditi i iskoristiti ovaj momenat. Ali moraju mnogo da porade na sebi, da privuku mnogo veći broj ljudi i mora da dođe do neke reorganizacije.
Veljanovski: Ono što vidimo na ulicama govori da postoji velika energija i želja za promenom. Ali mora da se radi i izvan toga, mora da se pravi strategija. Vlast se već ozbiljno priprema za izbore 2027, a ne vidimo da se opozicija na taj način priprema. Recimo, morala bi da na tim izborima ima jednog predsedničkog kandidata, a ne da bude kao 2017. kada je Saša Janković sasvim sigurno bio respektabilan kandidat opozicije, ali se iz opozicije pojavilo još deset kandidata, pa je došlo do rasipanja glasova. To ne bi smelo da se dogodi 2027. Na opozicionoj sceni je previše političkih aktera, postavlja se pitanje zašto ima toliko stranaka istih ili sličnih političkih programa. Da li je to puko liderstvo? Da li je reč o sujetama? Ako se tri-četiri partije ujedine, mora da bude jedan predsednik, ne može da ih bude četiri. Oni to moraju da počnu da raščišćavaju među sobom pripremajući se za sledeće izbore. Naravno, ne može sve da bude na jednoj listi, ali ne treba ni da bude mnogo lista, najviše dve - tri, pa će i izborni rezultat biti bolji.
Kad se lider preigra…
Karabeg: Očigledno je da je režim u većoj opasnosti nego ikada. Ranije je sa lakoćom preživeo sve skandale poput Savamale, Jovanjice i mnogih drugih. Da li će uspeti da se konsoliduje i nakon novosadske tragedije jer je nezadovoljstvo građana veće nego ikada?
Đorđević: Svakako će pokušati da se konsoliduje, ali mnoge stvari će zavisti od toga šta će se dešavati na suđenjima uhapšenima, da li će se otvoriti neke rupe okviru same vladajuće partije što može da destabilizuje režim.
Veljanovski: Oni svakako imaju mehanizme konsolidacije, ali istraživanja govore da je poverenje u vladajuću stranku, pa čak i samog Vučića manje nego što je nekada bilo. Ako glavni akteri iz Evropske unije i Amerika nakon izbora predsednika Trumpa budu blagonakloni prema Vučiću, konsolidacija režima će biti lakša, a proces promena teži. Ali treba se setiti onoga što se dogodilo sa Miloševićem devedesetih godina. Kad se autoritarni lider preigra, onda neke stvari sam uradi protiv sebe.