Štednja uz penziju, jedini izlaz za mirne stare dane na Balkanu

Dijalog iz jedne stare TV reklame u kojoj na pitanje penzionera "Je’ l javljaju nešto za penzije" poštar odgovora "Penzije su ukinute", na koju podseća Gordana Matković iz Centra za socijalnu politiku u Beogradu, oslikava strah građana o (ne)sigurnosti penzija.

Radenko Milinković iz Beograda je u penziji šest godina, ali ipak mora da radi dodatan posao, te prodaje sladoled u glavnoj gradskoj ulici Kneza Mihaila.

"Pedeset hiljada penzija (430 evra), kredit trideset hiljada (260 evra) dinara. Zato moram da radim. A najviše radim da bi malo pomogao deci, unučićima, da bi njima pružio, da ne budem baš da nemam da unucima pružim bar neki dinar, nego zadovoljstvo", kaže on za RSE

Penziju je stekao radeći 36 godina, a u nju je otišao pre nego što je napunio 65 godina, što je u Srbiji starosna granica, pa mu je zbog toga umanjena. Da bi imao normalan život, mora mnogo čega da se odriče.

"I odričem se. Na more sam otišao dva puta u životu i to dok su bila deca mala. Sad ne mogu jer sam ovde od marta do novembra, na sladoledu, i ne može se finansijski. ‘Kažnjen’ sam deset hiljada dinara (85 evra) od penzije jer nisam imao dovoljno godina života (da bih dobio punu penziju). Da imam bar tih deset hiljada, mnogo bi mi značilo, da mi nije odbijeno po rešenju."

Vlade u regionu suočavaju se s teškim zadatkom – kako balansirati između ograničenih budžetskih resursa i rastućih potreba za penzione izdatke.

Iako su reforme u nekim državama pokrenute, često nailaze na otpor i nepoverenje javnosti. U međuvremenu, sve je više penzionera koji preživljavaju zahvaljujući pomoći porodice ili su prinuđeni da rade i u starosti.

"Kami (teško) nama", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Miljan iz Podgorice službenik jedne državne institucije, kome je do odlaska u penziju ostalo još tri godine.

Kako navodi, zabrinut je da li će penzioni Fond u budućnosti moći da isplaćuje penzionere.

"Na jednoj strani imamo predstavnike Vlade, mlade i neiskusne, koji nam obećavaju da mirno spavamo jer će biti novca čak i za povećanje penzija. A na drugoj strani ekonomski stručnjaci tvrde suprotno. E, ja sam skloniji njima da vjerujem", kaže Miljan.

Reforme u Crnoj Gori
Od oktobra u Crnoj Gori traje reformski program "Evropa sad 2", kojim se plate povećavaju na 1.000 evra, uz ukidanje doprinosa poslodavaca za penzije. PIO Fond se zbog toga suočava s deficitom od 400 miliona evra, koji bi Vlada nadoknadila iz budžeta.

Plate će biti uvećane za deo doprinosa od pet odsto koji su do sada zaposleni od svoje zarade uplaćivali u Fond penzijskog i invalidskog osiguranja (PIO). Istovremeno se ukidaju i doprinosi od 5,5 odsto koje su poslodavaci za svakog zaposlenog uplaćivali za penzioni fond.

Crna Gora ima skoro 265 hiljada zaposlenih i više od 116 hiljada penzionera, što znači da jednog penzionera pokriva 2,29 zaposlenih, podaci su Fonda PIO iz avgusta ove godine.

Zbog novog manjka u državnoj kasi Centralna banka Crne Gore (CBCG) sugerisala je Vladi da "sagleda dalekosežne posledice ukidanja penzionih doprinosa".

"Radi se o meri koja sistemski utiče na prihode PIO i penzije zaposlenih, te CBCG smatra da je potrebno uraditi simulaciju iznosa penzije sa horizontom do 20 godina", saopšteno je iz te institucije početkom septembra.

Vlada je to odbila, a premijer Crne Gore Milojko Spajić izjavio da će nedostajuća sredstva za penzioni fond biti nadoknađena iz budžeta. Smanjenjem doprinosa za penzijsko osiguranje oko 180 miliona eura će, prema rečima premijera Spajića, biti nadomešteno setom reformi.

"Povećaće se osnovica na koju se obračunavaju doprinosi, uvešćemo dodatne preduzetnike iz sive zone u legalne tokove, biće uvedena jedinstvena stopa PDV-a za ugostiteljstvo od 15 posto. Generisaćemo nove prihode od igara za sreću", kaže Spajić.

Prema aktuelnom zakonodavstvu zaposleni u Crnoj Gori stiču pravo na starosnu penziju sa navršenih 65 godina života i najmanje 15 godina staža.

Dodavanje iz budžeta 'normalno'
Penzioni sistemi u regionu su slični – napravljeni prema takozvanom Bizmarkovom sistemu (prema tvorcu Otu fon Bizmarku). U osnovi zavise od zaposlenosti i naplate doprinosa od kojih se isplaćuju penzije.

Uprošćeno, od bruto plate svakog zaposlenog deo se odvaja za isplate penzija. Ukoliko se, međutim, od zarada ljudi koji rade ne prikupi dovoljno novca – manjak se dopunjava iz budžeta.

Koliki god da su doprinosi za penzije, izvesno je da bez dodatnih davanja iz državnih budžeta ukupan ceh ne može da se pokrije.

Gordana Matković iz Centra za socijalnu politiku u Beogradu kaže da treba posmatrati koliko se ukupno para kroz doprinose i budžet izdvaja za penzije i koliki deo bruto domaćeg proizvoda (BDP) čini ta suma.

Cilj je, dodaje, da se BDP uveća - kako penzije ne bi bile problem za državne finansije. Za to je, kaže, potrebno ne samo da bude što više zaposlenih, nego i da budu produktivniji, kako bi stvarali više dohotka.

"U slučaju Evropske unije se računa i na migracije, ali i na produženje radnog veka, na povećanje štednje za starost i jako, jako važno na ulaganje u ljudski kapital", kaže ona.

Sve manje radnika, sve više penzionera
Da društva u regionu stare, odavno nije više demografska ekskluziva. Statistika meri takozvani Zavisni odnos starijih osoba (Old-age dependency ratio) – broj starijih od 65 godina u odnosu na broj radno sposobnih (obično uzrasta između 15 i 64 godine).

Ovaj odnos pokazuje koliko starijih ljudi "zavisi" od radne populacije. Projekcije su da bi do 2050. godine, zavisni odnos starijih osoba u EU mogao da se poveća na više od 50 odsto, zbog čega se očekuje da na svake dve radno sposobne osobe dolazi jedan penzioner.

Naravno, broj radno sposobnih ne znači i da svi oni rade. U Bosni i Hercegovini se u praksi vidi kako stvari funkcionišu u takvim okvirima. Broj penzionera u Bosni i Hercegovini se gotovo izjednačio s brojem radnika kojih je u junu bilo oko 855.000.

Oko 738.000 umirovljenika penzije koje u proseku iznose oko 400 evra proteklih godina prima redovno, ali ne zahvaljujući uplati radničkih doprinosa.

Vladama dva entiteta u Bosni i Hercegovini – Federaciji BiH i Republici Srpskoj u čijoj nadležnosti su socijalna pitanja - u proseku nedostaje više od 200 miliona evra godišnje za isplatu penzija. Toliko iznosi razlika između uplaćenih doprinosa i ukupnih rashoda za starosne i vojne penzije, invalidnine i druga prava.

Razlika između uplaćenih doprinosa i isplaćenih penzija će se, prema zvaničnim procenama vlasti, i dalje povećavati zbog sve većeg broja penzionera, redovnog zakonskog povećanja penzija za nekoliko postotaka godišnje i nedostajućeg broja radnika.

Vlade zvanično procjenjuju da bi do 2032. godine razlika između uplaćenih doprinosa i isplaćenih penzija mogla premašiti 800 miliona evra koji će se morati namiriti iz budžeta.

Redžo Mehić, predsjednik Saveza udruženja penzionera FBiH, nedavno je izjavio da je takvo stanje "neodrživo", te da vlade moraju podsticati zapošljavanje.

"Međutim, nama mladi i najstručniji kadrovi odlaze u inostranstvo, jer ovdje ne vide perspektivu za svoju decu. S druge strane, strani investitori kada dođu u BiH vide političku nesigurnost i namete na platu od 41 posto. To je neodrživo i dovodi u pitanje isplatu budućih penzija", kazao je Mehić za RSE.

Jedno od rešenja u BiH vide i u dolasku radnika iz inostranstva.

Inače, U Bosni i Hercegovini je oblast socijalne zaštite u nadležnosti dva entiteta – Federacije BiH i Republike Srpske – u kojima postoje dva fonda za penzijsko osiguranje.

Zbog neodrživosti fonda, koji je ranije funkcionisao po sistemu solidarnosti gde tri radnika treba da uplaćuju doprinose koji bi bili dovoljni za jednu penziju, Republika Srpska je 2016. godine prešla na tzv. trezorsko poslovanje.

Federacija BiH je to učinila četiri godine kasnije.

Doprinosi se od tad ne uplaćuju na račune penzijskih fondova, već direktno u entitetski budžet. Nedostajući iznosi za penzije namiruju se od drugih poreza, PDV-a ili akciza.

Najradikalnije reforme na Kosovu
Čak i u zemljama gde je odnos penzionera i mlađe populacije povoljniji, postoje ozbiljne zabrinutosti da doprinosi nisu dovoljni za održivost sistema. Ukupno, godišnji izdaci budžeta Kosova za penzije premašuju 300 miliona evra.

U oktobru ove godine, Vlada Kosova donela je odluku o povećanju penzija i socijalnih programa za 20 do 50 odsto. Tako penzioneri, koji su doprinose dok su radili uplaćivali u drugi stub, sada iz tog fonda primaju između 218 i 318 evra u zavisnosti od nivoa obrazovanja.

Uz to, kao i svi drugi prtimaju osnovnu pšenziju koja iznosa 120 evra. Sva ova sredstva isplaćuju se iz budžeta Kosova, koji ove godine iznosi 3,3 milijarde evra.

Prekomerno opterećenje budžeta
Penzioni i socijalni sistemi vrše preveliki pritisak na budžet, upozoravaju bivši zvaničnici i predstavnici civilnog društva. Bivši ministar za rad i socijalnu zaštitu Kosova, Skender Rečica, smatra da način finansiranja ovih sistema nije dobro osmišljen.

"Nemamo penzioni sistem gde jedna generacija plaća za drugu. Dok ne stvorimo fond socijalnog osiguranja kao mehanizam da generacija plaća za sebe, nećemo imati socijalnu stabilnost i neće biti blagostanja za starije osobe", rekao je Rečica za Radio Slobodna Evropa.

Sličan stav deli i direktor Instituta za razvojne politike (INDEP) Burim Ejupi. Prema njegovim rečima, ukoliko bi postojao takav sistem, sredstva koja se sada troše na penzije mogla bi biti uložena u ekonomski razvoj.

Ejupi predviđa da će penzije iz drugog stuba postati dominantne do 2031. godine, kada generacija koja je počela da radi posle rata počne da se penzioniše.

Na sednici Vlade u oktobru, premijer Kosova Albin Kurti najavio je penzijsku reformu tokom svog sledećeg mandata, bez davanja detalja.

Skender Rečica naglašava da su u reforme neophodno uključiti i demografske promene, budući da je poslednji popis stanovništva pokazao pad populacije od osam odsto u odnosu na 2011. godinu, što će dodatno smanjiti prihode od poreza u budućnosti.

Prema podacima popisa, prosečna starost na Kosovu porasla je na 34,3 godine, što ukazuje na starenje populacije i potencijalne izazove u održavanju penzijskog sistema u budućnosti.

Srbija računa na nove radnike i bolje poslove
Srbija bi, prema analizi Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) mogla da se "izvuče" iz eventualnih neprilika koje bi obaveze za penzionere mogle da izazovu u budućnosti. Ne, međutim, bez promena.

Studija MMF pokazuje da u Srbiji postoji značajan prostor za povećanje učešća radne snage, ukazuje Gordana Matković.

"Kad gledamo ko može da stvara društveni proizvod, dakle, osobe između 18 i 64 godine u današnjim uslovima, nisu svi uključeni u radnu snagu", rekla je Matković.

Ona je dodala da postoji značajan prostor za povećanje ekonomske aktivnosti, odnosno za povećanje produktivnosti.

"Ono što mi apsolutno znamo za Srbiju, to je da je nam je efektivan radni staž krakat, znači da se mnogo ljudi pre starosne granice (za penziju) isključuje, onda vi imate naravno mogućnost da dodatno kroz penzionu politiku stimulišete ostajanje duže na tržištu rada. Mi sad nemamo te, na primer, bonuse kad neko radi preko starosne granice", kaže Gordana Matković.

Nikola Altiparmakov, član Fiskalnog saveta Srbije i stručnjak za penzione sisteme kaže da je svaki penzioni sistem u osnovi određen demografijom.

"Demografsko starenje svi delimo u Evropi, neko stari malo brže poput Srbije, neko malo sporije poput Albanije, ali na kraju dana svi delimo iste izazove demografskog starenja", kaže on.

"Kada imate situaciju da imate sve više starih u odnosu na mlade, možete da povećate starosnu dob odlaska u penziju, a druga stvar je da se do neke mere, koja je socijalni prihvatljiva smanjuje odnos prosečne plate i penzije", dodaje Altiparmakov. Objašnjava da se to postiže tako što penzije sporije rastu od plata.

U Srbiji postoji sistem povećanja penzija koji zavisi od toga koliko je učešće ukupnih izdataka za penzije u BDP. Ako je manje od deset odsto BDP-a, postoji mogućnost da penzije rastu koliko i plate.

Ako troškovi, pak, pređu tu granicu, onda se penzije povećavaju prema takozvanoj "švajcarskoj formuli", 50 odsto "prate" rast plata, a 50 odsto rastu u odnosu na rast troškova života.

Severna Makedonija prati trendove
Profesor bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije Branimir Jovanović kaže da Makedonski penzijski fond nikada neće propasti, država će uvek moći da nađe novac za isplatu penzija, u krajnjoj instanci čak i štampanjem novca.

"Problem je što trenutno novac za penzije ne dolazi samo od namenskih dažbina za ovu namenu, odnosno od doprinosa za penzijsko osiguranje, već i od opštih poreza. Naime, u 2024. planirani su prihodi fonda od doprinosa od 1,2 milijarde evra, a rashodi za penzije 1,8 milijardi, što znači da država treba da isplati fondu oko 600 miliona evra iz republičkog budžeta", kaže on.

Razlozi za manjak su brojni, dodaje. Jedan je povećanje penzija, ali nije jedini.

"Prvi važan razlog je penziona reforma iz 2006, kada je trećina doprinosa za penzijsko osiguranje počela da se uplaćuje u privatne penzione fondove, a penzije su nastavile da se isplaćuju samo iz državnog fonda. Drugi je smanjenje stope doprinosa - 2008. iznosio je 21 odsto, sada je 18,8 odsto. Treći, možda i najozbiljniji razlog je starenje stanovništva - danas na svaku petu osobu u radnoj dobi (15-64 godine) dolazi jedna 'stara' osoba (65+ godina), dok je pre 30 godina bila jedna 'stara' osoba na svakih deset radno sposobnih", rekao je Jovanović.

Kaže da je bitno da ta "budžetska rupa" ne raste na srednji rok. Da li će se to desiti zavisi od nekoliko stvari – visine penzija, visine plata, broja zaposlenih, stope doprinosa, demografskih kretanja.

Inače, kako je živeti u Severnoj Makedoniji sa penzijom ilustruje sledeći podatak - makedonska potrošačka korpa za četvoročlanu porodicu iznosi 1.245 evra (za avgust), а prosečna makedonska penzija 344 evra.

Penzionerski hleb sa sedam kora
Desanka Ivanković Drčić ima 84 godine i jedna je od penzionera u Srbiji koji žive iznad proseka. Penzionerka je 13 godina, a radila je kao profesorka srpskog jezika i književnosti. Njena priča je ilustrativna jer pokazuje koliko je posle kriza devedesetih građanima bitna sigurnost da će penzija biti.

Kaže za RSE da joj u penziji nije loše, jer kako kaže, "ranije se nije znalo ni kad će penzije niti kolike će biti, dok je sada povoljnija situacija, jer su penzije sve veće, a i zna se tačno kada će biti uplaćene, te se može planirati".

"Moja penzija je 65 hiljada (dinara, odnosno 555 evra). Ali suprug ima penziju i ima dodatak na invalidnost. Tako da njegova penzija i moja i mi nekako možemo da platimo i stan i ogrev, snalazimo se, ali smo i skromni. Ne treba da kažemo sad da živimo ne znam kako, ali one osnovne stvari možemo, uzmemo još nešto u kući što je dotrajalo, krediti su tu isto. Snalazimo se. Nismo nezadovoljni", kaže Ivanković Drčić.

Svako ko je otišao u penziju osetio je smanjenje mesečnih prihoda. Takozvana stopa zamene pokazuje kolika je penzija u odnosu na to kolika je bila plata.

Komentarišući regionalnu situaciju Gordana Matković je rekla da će apsolutnu životni standard moći da se održi za one koji su duže radili i više ulagali.

"Što se tiče relativnog standarda, ne bi trebalo da se stope zamene smanjuju, ali takođe je činjenica da će taj pad standarda da postoji i da će oni koji žele da se da im se održi taj relativni životni standard morati da se obezbeđuju kao što je to slučaj i u znatnom broju zemalja, da štede dodatno za svoju penziju na razičite načine, da izdvajaju neka dodatna sredstva za starost", kaže Matković.

Nikola Altiparmakov kaže da je jedini način da se podigne standard penzionera, da se uveća "ekonomski kolač", odnosno da se poveća BDP zemlje.

"Što je svima bolje, biće bolje i penzionerima. Ne bi smelo da se dogodi da troškovi za penzije budu znatno uvećani u odnosu na BDP. To se desilo, na primer, u Grčkoj, kad su troškovi penzija otišli na 17 odsto BDP, ili u Srbiji 2008, nakon neosnovanog političkog povećanja penzija na 14 odsto BDP. To rasturi budžet, uništi konkurentnost", dodaje.

Ali, šta sa socijalnom komponentom penzija, da se pri odlasku u mirovinu ne oseti značajan pad standarda.

Altiparmakov kaže da treba posmatrati odnos prosečne plate i prosečne starosne penzije, što znači da ne treba računati penzije onih koji su otišli pre vremena, ili ljudi koji su dobili porodične penzije.

U tom slučaju ta stopa zamene ide i do 60 odsto, kaže on i dodaje da su to odnosi kakvi postoje i u najvećem broju evropskih ekonomija.

"Kad pogledate demografiju, to je to što možete da očekujete. Ne treba imati nerealna očekivanja. To je perspektiva čitave Evrope", kaže Altiparmakov.

On ukazuje da je ranije bilo i po deset mladih na jednu stariju osobu, zbog čega su penzije mogle da budu izdašnije, ali da se taj odnos sada manji i da će pasti na 2,5 ili dva prema jedan.

"Treba imati realna očekivanja, a to je da penzije zamene pedesetak odsto ili nešto više od plate. Da postoji garantovana minimalna penzija, a oni koji imaju više da krenu na vreme da štede. Da li će da štede u banci, životnom osiguranju, penzionom fondu ili kupovinom nekretnije, to je na njima", kaže Altiparmakov.

Održivost penzionih sistema u regionu ozbiljan je izazov, naročito za mlade radnike čija budućnost zavisi od dugoročnih reformi. Kako sve više mladih napušta zemlju, baze doprinosa se smanjuju, a trenutne mere deluju kao privremeno rešenje.

Da bi izbegli nesigurnu starost, mladi trebaju jasne podsticaje – od privatnih fondova do nagrada za duži radni staž. Samo tako će penzioni sistem osigurati dostojanstvenu budućnost za sledeće generacije.

*Saradnja na tekstu: Predrag Zvijerac, Nadije Ahmeti, Zorana Gadzovska Spasovska, Jasna Vukićević