EU traži od Beograda objašnjenje o načinu kako dolazi do pasivizacije adresa na jugu Srbije
Evropska komisija traži od Srbije da objasni kako se sprovode kontrole boravišnog statusa naročito kada dolazi do pasivizacije adresa u južnom delu Srbije.
"Jasno smo stavili do znanja da postoji potreba da srpske vlasti bolje objasne javnosti kako se sprovode provere boravišnog statusa, što rezultuje pasivizacijom pojedinih adresa i da li je južna Srbija posebno ciljana u tom pogledu", izjavila je portparolka Evropske komisije, Ana Pisonero.
Ona je potvrdila da je ovo pitanje koje se, prema njenim rečima, obrađuje kroz proces proširenja, a posebno u godišnjim izveštajima o napretku.
Istakla je da je Evropska komisija uzela u obzir zabrinutost o pasivizaciji adresa pripadnika albanske zajednice u Srbiji.
"Pratimo situaciju u svetlu obaveza koje je preuzela Srbija u okviru pristupnih pregovora, posebno onih u vezi sa pravima pripadnika nacionalnih manjina", naglasila je.
Albanci iz Preševske doline, na jugu Srbije, smatraju da je pasivizacija adresa najizraženija na Preševskoj dolini gde žive pripadnici albanske zajednice.
U opštinama Preševo i Bujanovac većina stanovništva je albanske nacionalnosti, dok su u Medveđi u manjini.
Prema popisu iz 2022. godine, u opštini Medveđa živi 5.000 Srba i 900 Albanaca.
Pasivizacija adrese je postupak regulisan Zakonom o prebivalištu i boravištu građana, kojim se lice odjavljuje sa adrese na kojoj je prijavljeno, bilo da je reč o prebivalištu kao mestu stalnog nastanjenja ili kao boravištu privremenog ili povremenog boravišta jednog lica, u periodu dužem od 90 dana.
I u ovogodišnjem izveštaju o napretku o Srbiji se navodi problem pasivizacije adresa tamo gde žive pripadnici albanske manjine.
U dokumentu se ističe da su pripadnici albanske nacionalne manjine izrazili zabrinutost zbog načina na koji policija proverava status prebivališta na jugu Srbije, što je rezultovalo "pasivizacijom" određenih adresa.
Ocenjuje se da postoji potreba da nadležni bolje objasne javnosti kako se te provere sprovode.
"Jasno smo stavili do znanja da postoji potreba da srpske vlasti bolje objasne javnosti kako se sprovode provere boravišnog statusa, što rezultuje pasivizacijom pojedinih adresa i da li je južna Srbija posebno ciljana u tom pogledu", izjavila je portparolka Evropske komisije, Ana Pisonero.
Ona je potvrdila da je ovo pitanje koje se, prema njenim rečima, obrađuje kroz proces proširenja, a posebno u godišnjim izveštajima o napretku.
Istakla je da je Evropska komisija uzela u obzir zabrinutost o pasivizaciji adresa pripadnika albanske zajednice u Srbiji.
"Pratimo situaciju u svetlu obaveza koje je preuzela Srbija u okviru pristupnih pregovora, posebno onih u vezi sa pravima pripadnika nacionalnih manjina", naglasila je.
Albanci iz Preševske doline, na jugu Srbije, smatraju da je pasivizacija adresa najizraženija na Preševskoj dolini gde žive pripadnici albanske zajednice.
U opštinama Preševo i Bujanovac većina stanovništva je albanske nacionalnosti, dok su u Medveđi u manjini.
Prema popisu iz 2022. godine, u opštini Medveđa živi 5.000 Srba i 900 Albanaca.
Pasivizacija adrese je postupak regulisan Zakonom o prebivalištu i boravištu građana, kojim se lice odjavljuje sa adrese na kojoj je prijavljeno, bilo da je reč o prebivalištu kao mestu stalnog nastanjenja ili kao boravištu privremenog ili povremenog boravišta jednog lica, u periodu dužem od 90 dana.
I u ovogodišnjem izveštaju o napretku o Srbiji se navodi problem pasivizacije adresa tamo gde žive pripadnici albanske manjine.
U dokumentu se ističe da su pripadnici albanske nacionalne manjine izrazili zabrinutost zbog načina na koji policija proverava status prebivališta na jugu Srbije, što je rezultovalo "pasivizacijom" određenih adresa.
Ocenjuje se da postoji potreba da nadležni bolje objasne javnosti kako se te provere sprovode.