Borrell poziva Izrael da prihvati prekid vatre u Libanu
Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj (Josep Borrell) pozvao je u utorak izraelsku vladu da podrži predloženi sporazum o prekidu vatre u Libanu za koji je rekao da ima sve neophodne bezbednosne garancije za Izrael.
Govoreći na sastanku ministara spoljnih poslova G7 u Italiji, Borelj je rekao da nema izgovora za nesprovođenje sporazuma s Hezbolahom kojeg podržava Iran, dodajući da treba izvršiti pritisak na Izrael da ga odmah odobri.
Radikalna libanska grupa Hezbolah je na američkoj listi terorističkih organizacija, dok je na crnoj listi EU samo njeno naoružano krilo, ali ne i njena politička partija koja je zastupljena u parlamentu Libana.
"Nadajmo se da će danas (izraelski premijer Benjamin) Netanjahu odobriti sporazum o prekidu vatre koji su predložile SAD i Francuska. Nema više izgovora. Nema više dodatnih zahteva", rekao je Borelj, kritikujući izraelske ministre s tvrde linije koji su protiv sporazuma.
Borelj je upozorio da će se "Liban raspasti", ako se uspostavi primirje.
Izraelski zvaničnici rekli su da će kabinet za bezbednost premijera Benjamina Netanjahua sastati u utorak kako bi razgovarali o predloženom prekidu vatre. Među preostalim pitanjima je i zahtev Izraela da zadrži pravo na delovanje ako Hezbolah prekrši obaveze iz novog sporazuma.
Visoki izraelski zvaničnik rekao je da će Izrael izgleda u utorak da odobri plan SAD za prekid vatre s Hezbolahom.
Uoči sastanka bezbednosnog kabineta na kome će se razgovarati o prekidu vatre u Libanu, izraelski avioni su izveli napad na stambenu zgradu u centru Bejruta i izdali nova naređenja za evakuaciju 20 zgrada u južnom predgrađu libanske prestonice.
U napadu je sravnjena zgrada u četvrti Basta u centralnom Bejrutu, što je drugi napad u poslednjih nekoliko dana blizu centra grada.
Zasad nema izveštaja o žrtvama. Nije poznato da li je neko konkretno bio gađan, iako Izrael kaže da njegovi vazdušni napadi ciljaju zvaničnike i imovinu Hezbolaha.
Izraelska vojska saopštila je da je od utorka ujutru pogodila oko 30 ciljeva koji pripadaju militantnoj grupi Hezbolah na jugu Libana.
Među metama su, kako je navela izraelska vojska, lanser koji je korišćen za ispaljivanje projektila na Izrael dan ranije, "skladišta oružja, terorističke infrastrukturne lokacije, komandni centri i dodatni lanseri".
Borelj, koji je rekao da je razgovarao o izgledima za postizanje dogovora tokom nedavnog boravka u Libanu, rekao je da je jedna od spornih tačaka da li Francuska treba da bude uključena u komitet koji nadgleda sprovođenje primirja, kojim SAD treba da predsedavaju.
On je rekao da su Libanci posebno tražili učešće Francuske, ali da Izraelci imaju sumnje povodom toga.
Izrael i Hezbolah nastavljaju borbe uprkos pregovorima
Izaslanik SAD u Bejrutu na razgovorima nakon što su Liban i Hezbolah odobrili nacrt primirja
Posle napada Hamasa, kojeg SAD i EU smatraju terorističkom organizacijom, na Izrael u oktobru 2023. godine, višemesečne borbe između Izraela i Hezbolaha su poslednjih meseci prerasle u potpuni rat, pri čemu je Izrael ubio glavne vođe Hezbolaha i poslao kopnene snage na jug Libana.
U izraelskom bombardovanju u Libanu je poginulo više od 3.500 ljudi, a ranjeno više od 15.000, saopštilo je libansko ministarstvo zdravlja. Na izraelskoj strani, oko 90 vojnika i skoro 50 civila ubijeno je od raketa, dronova i projektila u severnom Izraelu i u borbama u Libanu.
Borelj je takođe kritikovao, kako smatra, dvostruke standarde Zapada u vezi sa poternicama Međunarodnog krivičnog suda (MKS) za Netanjahuom, bivšim izraelskim ministrom odbrane i liderom Hamasa, zbog navodnih ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti u sukobu u Pojasu Gaze.
"Ne možete aplaudirati kada sud ide protiv (ruskog predsednika Vladimira) Putina i ćutati kada sud ide protiv Netanjahua", rekao je on, pozivajući članice Evropske unije da podrže MKS.
Italija, koja predsedava G7, saopštila je u ponedeljak da pokušava da izdejstvuje zajednički stav grupe o odluci Međunarodnog krivičnog suda, ali je to pitanje teško imajući u vidu da su SAD navele da ne priznaju nadležnost suda i da se protive nalogu za hapšenje Netanjahua.
G7 čine SAD, Italija, Francuska, Nemačka, Britanija, Kanada i Japan.
Izvori: Reuters, AP
Govoreći na sastanku ministara spoljnih poslova G7 u Italiji, Borelj je rekao da nema izgovora za nesprovođenje sporazuma s Hezbolahom kojeg podržava Iran, dodajući da treba izvršiti pritisak na Izrael da ga odmah odobri.
Radikalna libanska grupa Hezbolah je na američkoj listi terorističkih organizacija, dok je na crnoj listi EU samo njeno naoružano krilo, ali ne i njena politička partija koja je zastupljena u parlamentu Libana.
"Nadajmo se da će danas (izraelski premijer Benjamin) Netanjahu odobriti sporazum o prekidu vatre koji su predložile SAD i Francuska. Nema više izgovora. Nema više dodatnih zahteva", rekao je Borelj, kritikujući izraelske ministre s tvrde linije koji su protiv sporazuma.
Borelj je upozorio da će se "Liban raspasti", ako se uspostavi primirje.
Izraelski zvaničnici rekli su da će kabinet za bezbednost premijera Benjamina Netanjahua sastati u utorak kako bi razgovarali o predloženom prekidu vatre. Među preostalim pitanjima je i zahtev Izraela da zadrži pravo na delovanje ako Hezbolah prekrši obaveze iz novog sporazuma.
Visoki izraelski zvaničnik rekao je da će Izrael izgleda u utorak da odobri plan SAD za prekid vatre s Hezbolahom.
Uoči sastanka bezbednosnog kabineta na kome će se razgovarati o prekidu vatre u Libanu, izraelski avioni su izveli napad na stambenu zgradu u centru Bejruta i izdali nova naređenja za evakuaciju 20 zgrada u južnom predgrađu libanske prestonice.
U napadu je sravnjena zgrada u četvrti Basta u centralnom Bejrutu, što je drugi napad u poslednjih nekoliko dana blizu centra grada.
Zasad nema izveštaja o žrtvama. Nije poznato da li je neko konkretno bio gađan, iako Izrael kaže da njegovi vazdušni napadi ciljaju zvaničnike i imovinu Hezbolaha.
Izraelska vojska saopštila je da je od utorka ujutru pogodila oko 30 ciljeva koji pripadaju militantnoj grupi Hezbolah na jugu Libana.
Među metama su, kako je navela izraelska vojska, lanser koji je korišćen za ispaljivanje projektila na Izrael dan ranije, "skladišta oružja, terorističke infrastrukturne lokacije, komandni centri i dodatni lanseri".
Borelj, koji je rekao da je razgovarao o izgledima za postizanje dogovora tokom nedavnog boravka u Libanu, rekao je da je jedna od spornih tačaka da li Francuska treba da bude uključena u komitet koji nadgleda sprovođenje primirja, kojim SAD treba da predsedavaju.
On je rekao da su Libanci posebno tražili učešće Francuske, ali da Izraelci imaju sumnje povodom toga.
Izrael i Hezbolah nastavljaju borbe uprkos pregovorima
Izaslanik SAD u Bejrutu na razgovorima nakon što su Liban i Hezbolah odobrili nacrt primirja
Posle napada Hamasa, kojeg SAD i EU smatraju terorističkom organizacijom, na Izrael u oktobru 2023. godine, višemesečne borbe između Izraela i Hezbolaha su poslednjih meseci prerasle u potpuni rat, pri čemu je Izrael ubio glavne vođe Hezbolaha i poslao kopnene snage na jug Libana.
U izraelskom bombardovanju u Libanu je poginulo više od 3.500 ljudi, a ranjeno više od 15.000, saopštilo je libansko ministarstvo zdravlja. Na izraelskoj strani, oko 90 vojnika i skoro 50 civila ubijeno je od raketa, dronova i projektila u severnom Izraelu i u borbama u Libanu.
Borelj je takođe kritikovao, kako smatra, dvostruke standarde Zapada u vezi sa poternicama Međunarodnog krivičnog suda (MKS) za Netanjahuom, bivšim izraelskim ministrom odbrane i liderom Hamasa, zbog navodnih ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti u sukobu u Pojasu Gaze.
"Ne možete aplaudirati kada sud ide protiv (ruskog predsednika Vladimira) Putina i ćutati kada sud ide protiv Netanjahua", rekao je on, pozivajući članice Evropske unije da podrže MKS.
Italija, koja predsedava G7, saopštila je u ponedeljak da pokušava da izdejstvuje zajednički stav grupe o odluci Međunarodnog krivičnog suda, ali je to pitanje teško imajući u vidu da su SAD navele da ne priznaju nadležnost suda i da se protive nalogu za hapšenje Netanjahua.
G7 čine SAD, Italija, Francuska, Nemačka, Britanija, Kanada i Japan.
Izvori: Reuters, AP