Da li je počela bitka za Dodikovog nasljednika?
Tema najnovijeg Mosta Radija Slobodna Evropa bila je – da li je počela bitka za nasljednika Milorada Dodika. Sagovornici su bili Srđan Puhalo, socijalni psiholog iz Banjaluke, i Velizar Antić, politički analitičar takođe iz Banjaluke.
Bilo je riječi o nedavnom oštrom sukobu gradonačelnika Banjaluke Draška Stanivukovića sa Dodikovim Savezom nezavisnih socijaldemokrata, da li je Stanivuković time želio da demantuje priče o njegovoj navodnoj prećutnoj saradnji sa Dodikom, da li Stanivuković, koji je ovih dana izabran za predsjednika Partije demokratskog progresa, najnovijim sukobom sa vladajućom strankom želi da demonstrira svoju snagu i pokaže da je uz Milorada Dodika najjači političar u Republici Srpskoj, kao i o tome koliko je Savez nezavisnih socijaldemokrata oslabljen Dodikovom bolešću.
Razgovaralo se i o tome da li Milorad Dodik priprema svoga sina Igora da ga naslijedi s obzirom da je on već organizacioni sekretar vladajuće stranke, da li Igor Dodik vidi u Stanivukoviću glavnog konkurenta, pa ga je nedavno oštro napao, da li u Republici Srpskoj ima još ozbiljnih pretendenata na mjesto predsjednika Republike Srpske, kao i o tome ko ima najviše šanse da jednog dana zamijeni Milorada Dodika.
Karabeg: Nedavno je gradonačelnik Banjaluke Draško Stanivuković ušao u oštar sukob sa vladajućom strankom - Savezom nezavisnih socijaldemokrata (SNSD).
Reagujući na najavu zakona kojim će Banjaluci biti smanjen budžet za šest miliona konvertibilnih maraka Stanivuković je povukao drastične poteze – isključio je struju i vodu Palati predsjednika Republike Srpske, zatvorio parking u blizini te zgrade i pozvao građane na proteste. Zar ti potezi nisu bilo preoštri u odnosu na sam povod?
Puhalo: Vladajuća garnitura je ne samo uzela pare Banjaluci i Bijeljini već je i povećala budžet Milorada Dodika za 21 milion sa 56 na 77 miliona konvertibilnih maraka. To je bio okidač za Stanivukovićev potez.
Mislim da im nije isključio vodu, samo im je isključio rasvjetu i blokirao parking, koji je u vlasništvu grada, s namjerom da ga pretvori u pješačku zonu.
Karabeg: Organizovao je i proteste.
Puhalo: To su više bili protesti njegovih pristalica. Ali u svakom slučaju niko to nije očekivao i to je izazvalo je buru u javnosti.
Poslije je Stanivuković malo spustio loptu, pa je rekao da je za pregovore i za kompromis. Sigurno je, međutim, da je gradonačelnik Banjaluke Draško Stanivuković ponovo na svom terenu gdje kritikuje i nadgornjava sa Miloradom Dodikom i vlastima entiteta, a ne daje nikakva konkretna rješenja.
On je tu situaciju iskoristio da se nametne kao neko ko je glavni opozicionar, ko se bori za Banjaluku i ko je spreman da se žrtvuje za javne interese. To je bila neka vrsta performansa u kojem se on odlično snalazi što se ne bi moglo reći za SNSD.
Antić: Ja bih čitavu ovu situaciju stavio u malo širi kontekst. Vlast u Republici Srpskoj nema novca, zadužuju se na svetskim finansijskim tržištima, ne znamo ni od koga pozajmljuju novac. U takvoj situaciji odlučili su uzmu novac od Banjaluke i Bijeljine, pa su sve zavili u formu zakona prema kojem treba da se oduzima od onih gradova koji imaju preko 100.000 stanovnika, a to su Banjaluka i Bijeljina – gradovi gde su gradonačelnici iz opozicije.
Obrazloženje je bilo da taj novac treba da ide nerazvijenim opštinama. A ko je dozvolio da te opštine ostanu nerazvijene ako znamo da su Milorad Dodik i SNSD na vlasti već skoro 20 godina u kontinuitetu?
Tim potezom vlast je zaista servirala zicer i Drašku Stanivukoviću i Ljubiši Petroviću, gradonačelnicima Banjaluke i Bijeljine. Oni su to iskoristili i dobili veliku medijsku pažnju i podršku javnosti kao ljudi koji se bore za građane svojih gradova, a vlast je ispala gubitnik bez obzira da li će im na kraju uzeti pare.
'Simbioza'
Karabeg: Doskora se govorilo o takozvanoj simbiozi između Stanivukovića i Dodika. Oni se posljednjih godina nisu sukobljavali, a ljudi bliski Dodiku dobijali su unosne poslove u Banjaluci. Da li je Stanivuković odlučio da raskine tu navodnu prećutnu saradnju i da krene na Savez nezavisnih socijaldemokrata?
Puhalo: Možda bi se prije radilo o nekom paktu o nenapadanju jer su i Dodik i Stanivuković vidjeli da nijedan, ni drugi nemaju koristi od međusobnih sukoba. Nisam siguran da je ispravno zaključivati o simbiozi na osnovu toga što tajkuni dobijaju poslove u Banjaluci jer oni sjede na više stolica, primaran im je novac i nastoje da sa svima budu u dobrim odnosima.
Priča o navodnoj simbiozi više je štetila Stanivukoviću nego Dodiku jer bi to onda značilo da se on "prodao" i da je spreman na kompromise sa Dodikom što ne ide uz njegov imidž mladog opozicionog političara koji hoće drugačiju Republiku Srpsku. Uostalom, nikada nismo dobili zvaničnu potvrdu te simbioze, sve je bilo na nivou spekulacija.
Ja mislim da njih dvojica ne mogu biti ni u kakvoj simbiozi jer njihov krajnji cilj je da jedan bude pobjednik. Da li će to biti Milorad Dodik ili Draško Stanivuković o tome se može razgovarati, ali nisam siguran da u sadašnjem političkom kontekstu u Republici Srpskoj njih dvojica mogu dijeliti moć tako da obojica budu zadovoljni.
I jedan i drugi žele apsolutnu vlast i apsolutnu kontrolu i zato nisam siguran da možemo govoriti o simbiozi.
Antić: Stanivukoviću se u ovom trenutku situacija tako skockala da nije moga postupiti drugačije. I da je hteo nije mogao da se ponaša drugačije. Jer vlast je donela zakon na štetu građana Banjaluke što je Stanivukoviću, koji voli performanse i voli da je u centru pažnje, došlo kao kec na deset. I on je to iskoristio na najbolji način.
Istovremeno, to mi je bila prilika da demantuje priče o simbiozi. Njegova poruka je bila – ma kakva simbioza, nas dvojica nemamo ništa zajedničko, Dodik hoće da kazni građane Banjaluke, a ja se za njih borim.
A što se tiče vašeg pitanja da li je odlučio da krene na Dodikovu stranku, on u ovom trenutku za to nema snage. SNSD ima podršku preko 30 posto građana, a Stanivuković i PDP 10 posto osim u Banjaluci gde zaista jesu jaki.
Pretendent
Karabeg: Neki tumače da je posljednjim potezima Stanivuković htio da demonstrira svoju snagu i pokaže da je najjači pretendent za nasljednika Milorada Dodika. Uostalom, njegovi saradnici ne kriju da bi se on za dvije godine mogao kandidovati za Predsjednika Republike Srpske.
Puhalo: Mislim da je to očito u planovima Draška Stanivukovića. On misli da može da parira Miloradu Dodiku i sve što radi radi s ciljem da bi imao dobru startnu poziciju pred predsjedničku trku za dvije godine. Sve je podređeno tome, pa i njegov nedavni izbor za predsjednika Partije demokratskog progresa. Želi da za dvije godine izađe na crtu SNSD-u, da li Miloradu Dodiku ili nekome drugom.
Mislim da u neformalnim razgovorima Stanivuković kaže da je njegov cilj da postane predsjednik Republike Srpske.
Karabeg: Da li je Stanivuković trenutno najozbiljniji kandidat da eventualno zamijeni Dodika?
Antić: Ukoliko opozicija odluči da ide sa jednim kandidatom, onda mora da dođe do dogovora opozicionih partija. A unutar opozicije imamo četiri parlamentarne političke partije.
Nema sumnje da saradnici Draška Stanivukovića žele da ga da predstave kao jedinog kandidata opozicije, ali ne treba zaboraviti da je Srpska demokratska stranka najveća i najjača politička partija, a ne vidim gde je ona u toj priči o kandidaturi Draška Stanivukovića.
Isključujete nekog ko ima najjaču infrastrukturu na terenu. Ne verujem da će to baš tako lako ići jer je Srpska demokratska stranka zbog dosadašnjih koalicionih dogovora ostvarivala lošiji rezultat na izborima. Podržavajući druge kandidate žrtvovali su svoje ljude i urušavali svoju snagu. Ako i dalje bude tako radili, idu putem svog potpunog uništenja.
Tu je i Nebojša Vukanović koji ima podršku 5 do 6 posto birača, a nema baš dobre odnose sa Draškom Stanivukovićem. Ne treba zaboraviti ni Jelenu Trivić i njenu partiju koja ima podršku između 4 do 5 posto birača. Veliko je pitanje ko će tu koga podržati. Svašta tu može da se desi.
Draško Stanivuković je sasvim sigurno jedan od kandidata, on ima svoje adute, ali daleko od toga da će on biti jedini kandidat bez ikakve rasprave i podrške drugih opozicionih partija.
Sin Igor
Karabeg: Koliko je Savez nezavisnih socijaldemokrata oslabljen Dodikovom bolešću?
Puhalo: Činjenica je da je Milorad Dodik najjača karika SNSD-a, ali istovremeno i najslabija kada ne može da funkcioniše u punom kapacitetu kao što je to sada slučaj zbog njegove bolesti. Njegov sin Igor, koji je organizacioni sekretar stranke, sada je glavni operativac. Pitanje je koliko se on naslanja na autoritet svog oca, da li može da ga u potpunosti naslijedi i drži sve konce rukama.
Ja mislim da ne može, a još uvijek ne bih otpisivao Milorada Dodika, pa čak i kada bi mu sutra Sud BiH zabranio da se kandiduje na funkcije. On može biti vrlo uticajan i iz sjene, ali bojim se da više nikad neće moći da funkcioniše u punom kapacitetu i da je ovo što mu se desilo signal da dolazi do zamora, da dolaze godine.
Pitanje je da li SNSD ima pravu ekipu za smjenu generacija. Draško Stanivuković je u naponu snage, on će i dalje rasti, a SNSD-u će biti sve teže da kontroliše situaciju u Republici Srpskoj s obzirom na veliko nezadovoljstvo i besparicu.
Antić: Potpuno sam uveren da je Dodik planirao da ga Igor nasledi i to bi bio logičan sled poteza jer je Stranka nezavisnih socijaldemokrata odavno izgubila ideološki background i postala interesna organizacija sa mnogo struja i lobija unutar stranke. Kao centralna figura te organizacije Dodik ih je držao na okupu. Svakome je davao deo za koji je smatrao da mu je dovoljan i to je funkcionisalo.
Šta posle Dodika? Rekao sam da bi najlogičnije bilo da ga nasledi Igor jer bi tada Milorad stajao iza Igora, savetovao ga i na neki način sve vodio. Jer, veliko je pitanje da li Igor ima kapacitet da bude to što je Milorad.
Miloradu Dodiku možemo zameriti mnogo stvari, ali on je imao sposobnost da se snađe u kritičnim situacijama, da čak i iz bezizlaznih situacija izađe jači nego što je bio. To je mnogo puta pokazao i nisam siguran da ne samo Igor, nego i veliki broj visokopozicioniranih SNSD-ovaca ima te sposobnosti.
Karabeg: Igor Dodik je ovih dana oštro napao Stanivukovića optužujući ga da se samo slika i promoviše, da bježi od rada i odgovornosti i da praktično ništa nije uradio u Banjaluci. Znači li to da Igor vidi Stanivukovića kao svog glavnog protivnika?
Puhalo: Ne samo da ga vidi Igor, nego i SNSD. Draško Stanivuković ih je dva puta porazio u Banjaluci. Prvi put je to mogla da bude slučajnost, ali nikako i drugi put. Stanivuković je permanentno u kampanji. Stalno se slika, stalno se pojavljuje, nameće teme. Veoma je teško to ignorisati.
Pogledate druge opozicione političke partije. Srpska demokratska stranka je u vrlo čudnoj situaciji – između traženja identiteta i rukovodstva. Njihovi glasači polako izumru. To su ljudi koji su im vjerni još od devedesetih godina. Nisam siguran da je SDS atraktivan mlađim ljudima.
Jelena Trivić je na margini, ne može ozbiljno da ugrozi vladajuću stranku. To može jedino Draško Stanivuković zato što je na čelu Banjaluke, najvažnijeg i najvećeg grada u Republici Srpskoj. Imajući u vidu da je nedavno postao i predsjednik Partije demokratskog progresa, jasno je da on predstavlja najveću prijetnju za SNSD – i to je jasno i Igoru Dodiku.
Stanivuković ima talenat za politiku, atraktivan je i medijima i javnom mnjenju i ljudi ga vole vidjeti. O tome šta je i koliko je uradio dalo bi se razgovarati, ali on je u ovom trenutku jedina faca u Republici Srpskoj koja pokazuje znake aktivnog otpora SNSD-u .
Nasljedna monarhija
Antić: Ja malo drugačije gledam na čitavu ovu situaciju. Mi ovde govorimo kao da je Republika Srpska nasledna monarhija, pa tražimo nekoga ko će nas umesto Dodika voditi sledećih 10, 15, 20 godina. Ako smo demokratija ne možemo stvari posmatrati na taj način.
Mislim da je pitanje u startu pogrešno formulisano. Zašto? Ne treba nam neko ko će nas voditi sledećih 20 godina, pa bio to Igor Dodik ili Draško Stanivuković. To bi bilo poražavajuće za demokratski kapacitet Republike Srpske. Onda smo mi nasledna monarhija kao Saudijska Arabija.
Ne želim da pristanem na to da Republika Srpska nema demokratski kapacitet. U njoj postoji više partija, više lidera, više koalicija. Uostalom, nije izvesno da će Igor Dodik naslediti Milorada Dodika. To su neke spekulacije, pitanje je da li bi visokopozicionirani SNSD-ovci pristali na to.
Sa druge strane, još uvek nije potvrđeno da će predvodnik opozicije biti Draško Stanivuković koji je na čelu partije koja nema više od 10 posto podrške. Nije on jedini. Tu su i Nebojša Vukanović, Milan Miličević, Jelena Trivić. Zašto bismo u ovom trenutku bilo koga dizali u nebesa i predstavljali kao jedinog naslednika, nismo mi monarhija, pa da imamo naslednika.
Draško Stanivuković je lider PDP-a, to je neosporno. Ali ne možemo ga smatrati jedinim liderom opozicije u Republici Srpskoj. On je jedan od kandidata.
Puhalo: Ne vidim ko bi u ovom trenutku mogao da parira Drašku Stanivukoviću kao glavnom opozicionaru.
Ne vidim ga u Srpskoj demokratskoj stranci, a Jelena Trivić, predsednica Narodnog fronta, davno je ispucala svoje adute. Nebojša Vukanović jeste glasan i bučan, ali nema nikakvu infrastrukturu. Tako da stvarno ne vidim ko se osim Stanivukovića može nametnuti kao lider opozicije.
A još manje vjerujem da je opozicija spremna da nađe nekog nestranačkog kandidata koji će za dvije godine da parira kandidatu SNSD-a. To je realnost, druga je stvar da li se to nama sviđa. Mi imamo ambicioznog dečka koji grize, koji ima strategiju i koji, bojim se, neće prezati od bilo čega da ostvari svoj cilj. Zato mislim da je Stanivuković u ovom trenutku najveći problem za SNSD.
Bitka je počela…
Karabeg: U zaključku, da li je počela bitka za budućeg predsjednika Republike Srpske?
Antić: Ta bitka je počela onog trenutka kad su se završili prošli izbori za predsednika Republike Srpske i ona traje, evo, već dve godine. Ali je u ovom trenutku rano govoriti i o kandidatima opozicije i o kandidatima vlasti. Ne znamo da li će Milorad Dodik uopšte kandidovati. Što se tiče opozicije, ponoviću, Draško Stanivukovć jeste jedan od najozbiljnijih kandidata, ali daleko od toga da je jedini.
Kolega Puhalo je za Vukanovića rekao da nema infrastrukturu. Pa, ni Stanivuković nema infrastrukturu osim Banjaluke i dve-tri lokalne samouprave. PDP ne postoji u 70 posto lokalnih samouprava u Republici Srpskoj. Kolega kaže da Stanivuković ima jaku ambiciju. Imaju je i ostali lideri opozicije. Tačno je da Stanivuković ima energiju, da je često u javnosti, da je često sa građanima. Ima mnogo pozitivnih stvari, ali i negativnih.
Ne možemo u ovom trenutku reći da je najjači kandidat. Biće još borbe i unutar i opozicije i unutar vlasti o tome ko će biti kandidati za predsednika Republike Srpke na izborima za dve godine.
Puhalo: Naravno da je bitka počela. Što se tiče Draška Stanivukovića, mislim da je on, da tako kažem, izgustirao funkciju gradonačelnika Banjaluke, da mu nije više toliko atraktivna. Ali to je odlična platforma za dalji politički rad. Osim toga, on je preuzeo Partiju demokratskog progresa i vjerujem da će ta stranka doživjeti drastične promjene. Biće to potpuno drugačija stranka od dosadašnjeg PDP-a.
Stanivuković će da pripremi svoju partiju i svoju glasačku bazu za izbore 2026. godine. Mislim da će Stanivuković Banjaluku prepustiti svom timu, a on će se mnogo više baviti partijom i Republikom Srpskom zbog toga što želi da postane predsjednik Republike Srpske.
Na tom putu nema ko da ga zaustavi jer će svima koji su nezadovoljni vlastima u Republici Srpskoj biti atraktivniji od drugih kandidata. Pitanje je samo da li će imati dovoljno vremena da reformiše PDP. Pitanje je i da li će, kada krene da reformiše PDP, biti otpora u samoj partiji.
Ali mislim je njegov izbor za predsjednika stranke pokazao da su oni odlučili da se prepuste u ruke Draška Stanivukovića, pa kakva god da ta budućnost bude.
Bilo je riječi o nedavnom oštrom sukobu gradonačelnika Banjaluke Draška Stanivukovića sa Dodikovim Savezom nezavisnih socijaldemokrata, da li je Stanivuković time želio da demantuje priče o njegovoj navodnoj prećutnoj saradnji sa Dodikom, da li Stanivuković, koji je ovih dana izabran za predsjednika Partije demokratskog progresa, najnovijim sukobom sa vladajućom strankom želi da demonstrira svoju snagu i pokaže da je uz Milorada Dodika najjači političar u Republici Srpskoj, kao i o tome koliko je Savez nezavisnih socijaldemokrata oslabljen Dodikovom bolešću.
Razgovaralo se i o tome da li Milorad Dodik priprema svoga sina Igora da ga naslijedi s obzirom da je on već organizacioni sekretar vladajuće stranke, da li Igor Dodik vidi u Stanivukoviću glavnog konkurenta, pa ga je nedavno oštro napao, da li u Republici Srpskoj ima još ozbiljnih pretendenata na mjesto predsjednika Republike Srpske, kao i o tome ko ima najviše šanse da jednog dana zamijeni Milorada Dodika.
Karabeg: Nedavno je gradonačelnik Banjaluke Draško Stanivuković ušao u oštar sukob sa vladajućom strankom - Savezom nezavisnih socijaldemokrata (SNSD).
Reagujući na najavu zakona kojim će Banjaluci biti smanjen budžet za šest miliona konvertibilnih maraka Stanivuković je povukao drastične poteze – isključio je struju i vodu Palati predsjednika Republike Srpske, zatvorio parking u blizini te zgrade i pozvao građane na proteste. Zar ti potezi nisu bilo preoštri u odnosu na sam povod?
Puhalo: Vladajuća garnitura je ne samo uzela pare Banjaluci i Bijeljini već je i povećala budžet Milorada Dodika za 21 milion sa 56 na 77 miliona konvertibilnih maraka. To je bio okidač za Stanivukovićev potez.
Mislim da im nije isključio vodu, samo im je isključio rasvjetu i blokirao parking, koji je u vlasništvu grada, s namjerom da ga pretvori u pješačku zonu.
Karabeg: Organizovao je i proteste.
Puhalo: To su više bili protesti njegovih pristalica. Ali u svakom slučaju niko to nije očekivao i to je izazvalo je buru u javnosti.
Poslije je Stanivuković malo spustio loptu, pa je rekao da je za pregovore i za kompromis. Sigurno je, međutim, da je gradonačelnik Banjaluke Draško Stanivuković ponovo na svom terenu gdje kritikuje i nadgornjava sa Miloradom Dodikom i vlastima entiteta, a ne daje nikakva konkretna rješenja.
On je tu situaciju iskoristio da se nametne kao neko ko je glavni opozicionar, ko se bori za Banjaluku i ko je spreman da se žrtvuje za javne interese. To je bila neka vrsta performansa u kojem se on odlično snalazi što se ne bi moglo reći za SNSD.
Antić: Ja bih čitavu ovu situaciju stavio u malo širi kontekst. Vlast u Republici Srpskoj nema novca, zadužuju se na svetskim finansijskim tržištima, ne znamo ni od koga pozajmljuju novac. U takvoj situaciji odlučili su uzmu novac od Banjaluke i Bijeljine, pa su sve zavili u formu zakona prema kojem treba da se oduzima od onih gradova koji imaju preko 100.000 stanovnika, a to su Banjaluka i Bijeljina – gradovi gde su gradonačelnici iz opozicije.
Obrazloženje je bilo da taj novac treba da ide nerazvijenim opštinama. A ko je dozvolio da te opštine ostanu nerazvijene ako znamo da su Milorad Dodik i SNSD na vlasti već skoro 20 godina u kontinuitetu?
Tim potezom vlast je zaista servirala zicer i Drašku Stanivukoviću i Ljubiši Petroviću, gradonačelnicima Banjaluke i Bijeljine. Oni su to iskoristili i dobili veliku medijsku pažnju i podršku javnosti kao ljudi koji se bore za građane svojih gradova, a vlast je ispala gubitnik bez obzira da li će im na kraju uzeti pare.
'Simbioza'
Karabeg: Doskora se govorilo o takozvanoj simbiozi između Stanivukovića i Dodika. Oni se posljednjih godina nisu sukobljavali, a ljudi bliski Dodiku dobijali su unosne poslove u Banjaluci. Da li je Stanivuković odlučio da raskine tu navodnu prećutnu saradnju i da krene na Savez nezavisnih socijaldemokrata?
Puhalo: Možda bi se prije radilo o nekom paktu o nenapadanju jer su i Dodik i Stanivuković vidjeli da nijedan, ni drugi nemaju koristi od međusobnih sukoba. Nisam siguran da je ispravno zaključivati o simbiozi na osnovu toga što tajkuni dobijaju poslove u Banjaluci jer oni sjede na više stolica, primaran im je novac i nastoje da sa svima budu u dobrim odnosima.
Priča o navodnoj simbiozi više je štetila Stanivukoviću nego Dodiku jer bi to onda značilo da se on "prodao" i da je spreman na kompromise sa Dodikom što ne ide uz njegov imidž mladog opozicionog političara koji hoće drugačiju Republiku Srpsku. Uostalom, nikada nismo dobili zvaničnu potvrdu te simbioze, sve je bilo na nivou spekulacija.
Ja mislim da njih dvojica ne mogu biti ni u kakvoj simbiozi jer njihov krajnji cilj je da jedan bude pobjednik. Da li će to biti Milorad Dodik ili Draško Stanivuković o tome se može razgovarati, ali nisam siguran da u sadašnjem političkom kontekstu u Republici Srpskoj njih dvojica mogu dijeliti moć tako da obojica budu zadovoljni.
I jedan i drugi žele apsolutnu vlast i apsolutnu kontrolu i zato nisam siguran da možemo govoriti o simbiozi.
Antić: Stanivukoviću se u ovom trenutku situacija tako skockala da nije moga postupiti drugačije. I da je hteo nije mogao da se ponaša drugačije. Jer vlast je donela zakon na štetu građana Banjaluke što je Stanivukoviću, koji voli performanse i voli da je u centru pažnje, došlo kao kec na deset. I on je to iskoristio na najbolji način.
Istovremeno, to mi je bila prilika da demantuje priče o simbiozi. Njegova poruka je bila – ma kakva simbioza, nas dvojica nemamo ništa zajedničko, Dodik hoće da kazni građane Banjaluke, a ja se za njih borim.
A što se tiče vašeg pitanja da li je odlučio da krene na Dodikovu stranku, on u ovom trenutku za to nema snage. SNSD ima podršku preko 30 posto građana, a Stanivuković i PDP 10 posto osim u Banjaluci gde zaista jesu jaki.
Pretendent
Karabeg: Neki tumače da je posljednjim potezima Stanivuković htio da demonstrira svoju snagu i pokaže da je najjači pretendent za nasljednika Milorada Dodika. Uostalom, njegovi saradnici ne kriju da bi se on za dvije godine mogao kandidovati za Predsjednika Republike Srpske.
Puhalo: Mislim da je to očito u planovima Draška Stanivukovića. On misli da može da parira Miloradu Dodiku i sve što radi radi s ciljem da bi imao dobru startnu poziciju pred predsjedničku trku za dvije godine. Sve je podređeno tome, pa i njegov nedavni izbor za predsjednika Partije demokratskog progresa. Želi da za dvije godine izađe na crtu SNSD-u, da li Miloradu Dodiku ili nekome drugom.
Mislim da u neformalnim razgovorima Stanivuković kaže da je njegov cilj da postane predsjednik Republike Srpske.
Karabeg: Da li je Stanivuković trenutno najozbiljniji kandidat da eventualno zamijeni Dodika?
Antić: Ukoliko opozicija odluči da ide sa jednim kandidatom, onda mora da dođe do dogovora opozicionih partija. A unutar opozicije imamo četiri parlamentarne političke partije.
Nema sumnje da saradnici Draška Stanivukovića žele da ga da predstave kao jedinog kandidata opozicije, ali ne treba zaboraviti da je Srpska demokratska stranka najveća i najjača politička partija, a ne vidim gde je ona u toj priči o kandidaturi Draška Stanivukovića.
Isključujete nekog ko ima najjaču infrastrukturu na terenu. Ne verujem da će to baš tako lako ići jer je Srpska demokratska stranka zbog dosadašnjih koalicionih dogovora ostvarivala lošiji rezultat na izborima. Podržavajući druge kandidate žrtvovali su svoje ljude i urušavali svoju snagu. Ako i dalje bude tako radili, idu putem svog potpunog uništenja.
Tu je i Nebojša Vukanović koji ima podršku 5 do 6 posto birača, a nema baš dobre odnose sa Draškom Stanivukovićem. Ne treba zaboraviti ni Jelenu Trivić i njenu partiju koja ima podršku između 4 do 5 posto birača. Veliko je pitanje ko će tu koga podržati. Svašta tu može da se desi.
Draško Stanivuković je sasvim sigurno jedan od kandidata, on ima svoje adute, ali daleko od toga da će on biti jedini kandidat bez ikakve rasprave i podrške drugih opozicionih partija.
Sin Igor
Karabeg: Koliko je Savez nezavisnih socijaldemokrata oslabljen Dodikovom bolešću?
Puhalo: Činjenica je da je Milorad Dodik najjača karika SNSD-a, ali istovremeno i najslabija kada ne može da funkcioniše u punom kapacitetu kao što je to sada slučaj zbog njegove bolesti. Njegov sin Igor, koji je organizacioni sekretar stranke, sada je glavni operativac. Pitanje je koliko se on naslanja na autoritet svog oca, da li može da ga u potpunosti naslijedi i drži sve konce rukama.
Ja mislim da ne može, a još uvijek ne bih otpisivao Milorada Dodika, pa čak i kada bi mu sutra Sud BiH zabranio da se kandiduje na funkcije. On može biti vrlo uticajan i iz sjene, ali bojim se da više nikad neće moći da funkcioniše u punom kapacitetu i da je ovo što mu se desilo signal da dolazi do zamora, da dolaze godine.
Pitanje je da li SNSD ima pravu ekipu za smjenu generacija. Draško Stanivuković je u naponu snage, on će i dalje rasti, a SNSD-u će biti sve teže da kontroliše situaciju u Republici Srpskoj s obzirom na veliko nezadovoljstvo i besparicu.
Antić: Potpuno sam uveren da je Dodik planirao da ga Igor nasledi i to bi bio logičan sled poteza jer je Stranka nezavisnih socijaldemokrata odavno izgubila ideološki background i postala interesna organizacija sa mnogo struja i lobija unutar stranke. Kao centralna figura te organizacije Dodik ih je držao na okupu. Svakome je davao deo za koji je smatrao da mu je dovoljan i to je funkcionisalo.
Šta posle Dodika? Rekao sam da bi najlogičnije bilo da ga nasledi Igor jer bi tada Milorad stajao iza Igora, savetovao ga i na neki način sve vodio. Jer, veliko je pitanje da li Igor ima kapacitet da bude to što je Milorad.
Miloradu Dodiku možemo zameriti mnogo stvari, ali on je imao sposobnost da se snađe u kritičnim situacijama, da čak i iz bezizlaznih situacija izađe jači nego što je bio. To je mnogo puta pokazao i nisam siguran da ne samo Igor, nego i veliki broj visokopozicioniranih SNSD-ovaca ima te sposobnosti.
Karabeg: Igor Dodik je ovih dana oštro napao Stanivukovića optužujući ga da se samo slika i promoviše, da bježi od rada i odgovornosti i da praktično ništa nije uradio u Banjaluci. Znači li to da Igor vidi Stanivukovića kao svog glavnog protivnika?
Puhalo: Ne samo da ga vidi Igor, nego i SNSD. Draško Stanivuković ih je dva puta porazio u Banjaluci. Prvi put je to mogla da bude slučajnost, ali nikako i drugi put. Stanivuković je permanentno u kampanji. Stalno se slika, stalno se pojavljuje, nameće teme. Veoma je teško to ignorisati.
Pogledate druge opozicione političke partije. Srpska demokratska stranka je u vrlo čudnoj situaciji – između traženja identiteta i rukovodstva. Njihovi glasači polako izumru. To su ljudi koji su im vjerni još od devedesetih godina. Nisam siguran da je SDS atraktivan mlađim ljudima.
Jelena Trivić je na margini, ne može ozbiljno da ugrozi vladajuću stranku. To može jedino Draško Stanivuković zato što je na čelu Banjaluke, najvažnijeg i najvećeg grada u Republici Srpskoj. Imajući u vidu da je nedavno postao i predsjednik Partije demokratskog progresa, jasno je da on predstavlja najveću prijetnju za SNSD – i to je jasno i Igoru Dodiku.
Stanivuković ima talenat za politiku, atraktivan je i medijima i javnom mnjenju i ljudi ga vole vidjeti. O tome šta je i koliko je uradio dalo bi se razgovarati, ali on je u ovom trenutku jedina faca u Republici Srpskoj koja pokazuje znake aktivnog otpora SNSD-u .
Nasljedna monarhija
Antić: Ja malo drugačije gledam na čitavu ovu situaciju. Mi ovde govorimo kao da je Republika Srpska nasledna monarhija, pa tražimo nekoga ko će nas umesto Dodika voditi sledećih 10, 15, 20 godina. Ako smo demokratija ne možemo stvari posmatrati na taj način.
Mislim da je pitanje u startu pogrešno formulisano. Zašto? Ne treba nam neko ko će nas voditi sledećih 20 godina, pa bio to Igor Dodik ili Draško Stanivuković. To bi bilo poražavajuće za demokratski kapacitet Republike Srpske. Onda smo mi nasledna monarhija kao Saudijska Arabija.
Ne želim da pristanem na to da Republika Srpska nema demokratski kapacitet. U njoj postoji više partija, više lidera, više koalicija. Uostalom, nije izvesno da će Igor Dodik naslediti Milorada Dodika. To su neke spekulacije, pitanje je da li bi visokopozicionirani SNSD-ovci pristali na to.
Sa druge strane, još uvek nije potvrđeno da će predvodnik opozicije biti Draško Stanivuković koji je na čelu partije koja nema više od 10 posto podrške. Nije on jedini. Tu su i Nebojša Vukanović, Milan Miličević, Jelena Trivić. Zašto bismo u ovom trenutku bilo koga dizali u nebesa i predstavljali kao jedinog naslednika, nismo mi monarhija, pa da imamo naslednika.
Draško Stanivuković je lider PDP-a, to je neosporno. Ali ne možemo ga smatrati jedinim liderom opozicije u Republici Srpskoj. On je jedan od kandidata.
Puhalo: Ne vidim ko bi u ovom trenutku mogao da parira Drašku Stanivukoviću kao glavnom opozicionaru.
Ne vidim ga u Srpskoj demokratskoj stranci, a Jelena Trivić, predsednica Narodnog fronta, davno je ispucala svoje adute. Nebojša Vukanović jeste glasan i bučan, ali nema nikakvu infrastrukturu. Tako da stvarno ne vidim ko se osim Stanivukovića može nametnuti kao lider opozicije.
A još manje vjerujem da je opozicija spremna da nađe nekog nestranačkog kandidata koji će za dvije godine da parira kandidatu SNSD-a. To je realnost, druga je stvar da li se to nama sviđa. Mi imamo ambicioznog dečka koji grize, koji ima strategiju i koji, bojim se, neće prezati od bilo čega da ostvari svoj cilj. Zato mislim da je Stanivuković u ovom trenutku najveći problem za SNSD.
Bitka je počela…
Karabeg: U zaključku, da li je počela bitka za budućeg predsjednika Republike Srpske?
Antić: Ta bitka je počela onog trenutka kad su se završili prošli izbori za predsednika Republike Srpske i ona traje, evo, već dve godine. Ali je u ovom trenutku rano govoriti i o kandidatima opozicije i o kandidatima vlasti. Ne znamo da li će Milorad Dodik uopšte kandidovati. Što se tiče opozicije, ponoviću, Draško Stanivukovć jeste jedan od najozbiljnijih kandidata, ali daleko od toga da je jedini.
Kolega Puhalo je za Vukanovića rekao da nema infrastrukturu. Pa, ni Stanivuković nema infrastrukturu osim Banjaluke i dve-tri lokalne samouprave. PDP ne postoji u 70 posto lokalnih samouprava u Republici Srpskoj. Kolega kaže da Stanivuković ima jaku ambiciju. Imaju je i ostali lideri opozicije. Tačno je da Stanivuković ima energiju, da je često u javnosti, da je često sa građanima. Ima mnogo pozitivnih stvari, ali i negativnih.
Ne možemo u ovom trenutku reći da je najjači kandidat. Biće još borbe i unutar i opozicije i unutar vlasti o tome ko će biti kandidati za predsednika Republike Srpke na izborima za dve godine.
Puhalo: Naravno da je bitka počela. Što se tiče Draška Stanivukovića, mislim da je on, da tako kažem, izgustirao funkciju gradonačelnika Banjaluke, da mu nije više toliko atraktivna. Ali to je odlična platforma za dalji politički rad. Osim toga, on je preuzeo Partiju demokratskog progresa i vjerujem da će ta stranka doživjeti drastične promjene. Biće to potpuno drugačija stranka od dosadašnjeg PDP-a.
Stanivuković će da pripremi svoju partiju i svoju glasačku bazu za izbore 2026. godine. Mislim da će Stanivuković Banjaluku prepustiti svom timu, a on će se mnogo više baviti partijom i Republikom Srpskom zbog toga što želi da postane predsjednik Republike Srpske.
Na tom putu nema ko da ga zaustavi jer će svima koji su nezadovoljni vlastima u Republici Srpskoj biti atraktivniji od drugih kandidata. Pitanje je samo da li će imati dovoljno vremena da reformiše PDP. Pitanje je i da li će, kada krene da reformiše PDP, biti otpora u samoj partiji.
Ali mislim je njegov izbor za predsjednika stranke pokazao da su oni odlučili da se prepuste u ruke Draška Stanivukovića, pa kakva god da ta budućnost bude.