На данашњи дан основан Кошарка савез Југославије

На данашњи дан пре 77 година, 12. децембра 1948. године, основан је Кошарка савез Југославије. Да добро сте прочитали и није грешка у куцању –  КОШАРКА САВЕЗ, а не Кошаркашки савез како смо навикли да се ова велика институција зове.

Оснивању Кошаркашког савеза Југославије, као врховног тела кошаркашке организације, претходиле су неке друге институције. Након капитулације Краљевине Југославије и формирања државе Србије под окупаторском влашћу, на изненађење свих дошло је до масовне експанзије кошаркашке игре у Београду, како у погледу броја клубова тако и у гледаности. Велики број клубова и жеља за такмичењем проузроковали су оснивање Савеза за кошарку и одбојку већ 1941. године, чији је први председник био Светислав Бата Вуловић, заљубљеник у кошарку још из 1923. када је Американац Вилијам Вајланд држао курсеве ове игре по читавој краљевини Југославији. Кошарка се у окупираном Београду играла свих ратних година и проглашавао првак Србије. Са ослобођењем, формиран је Фискултурни савез Југославије, који је у оквиру Одбора за спортске игре бринуо о кошарци до 22. марта 1948. године, када је донета одлука да се Одбор за спортске игре расформира у комисије за поједине спортове до коначног формирања савеза.

На Скупштини одржаној 12. децембра 1948. године у присуству делегата из свих народних република, као и представника Радних акција и Југословенске армије, анализиран је досадашњи рад и донети су закључци за даље деловање. Поред тога, усвојена су сва неопходна правила и правилници савеза и изабран председник Др Иван Поповић Ђани и потпредседник Шиме Смољан. За секретара изабран је Димитрије Крстић, а за Руководиоца техничке комисије Стеван Чоловић.

Као у свакој добро организованој средини, прво је направљена анализа, а потом су донете одлуке за даљи рад.

У анализи је истакнута неравномерна популарност кошаркашке игре (заостајали Македонија, Босна и Црна Гора, прим. аутора) и неискоришћеност екипа створених на радним акцијама да пропагирају и шире кошаркашки спорт у својим срединама. Такође је указано на недостатак стручне литературе за кошарку. Међу најактивнијим учесницима Скупштине на основу стенограмских белешки (Архив Југославије Фонд 673, прим. а.) били су делегати Света Шапер (Југ.армија), Небојша Поповић (селектор репрезентације) и Бата Аксентијевић (Црвена звезда), а на основу свих дискусија донете су следеће одлуке и закључци са Оснивачке скупштине КСЈ:

– Убудуће, првенство државе играће се по систему лиге. Почетну лигу чини ће десет друштава (клубова) и то са директним пласманом: Партизан, Црвена звезда, Пролетер, Металац (Београд), Јединство (Загреб), Младост (Загреб), Јадран (Ријека), Енотност (Љубљана) и Железничар (Сарајево). Десети учесник добиће се директним такмичењем по једног представника Хрватске и Србије и Железничара (Љубљана). Лига почиње 5. јуна 1949. године.

– На предлог Небојше Поповића, донета је одлука да се покрене издавање часописа, јер постоји велика потреба за тим.

Закључак 1. – Омасовљење кошарке – повезивање са гимнастичком организацијом, због њене масовности и могућности пропагирања кошарке. Органозовање среских првенстава, радити на развоју кошарке на радним акцијама. Укључити све демобилисане борце који су играли кошарку и правилно користити све постојеће стручне кадрове. Приступити уздизању инструктора, тренера и судија путем разних курсева, семинара и саветовања. Користити логоровања најбољих кошаркаша за позивање играча и тренера из свих народних република. Слање наших људи у иностранство и ангажовање страних тренера.

Закључак 2. – Идеолошко васпитни рад – искоренити клубаштво, васпитавати играче у духу љубави према отаџбини. Повећати одговорност тренера и капитена тимова, развијати колективни дух, посећивати позоришта и биоскопе. Кроз идеолошко васпитни рад развијати код кошаркаша скромност, дружељубље, дисциплину, поштење и узоран лични живот. Користити дневну штампу за пропагирање кошарке.

Закључак 3. – Отклонити организационе недостатке и обезбедити материјалне услове – Формирати републичке савезе, ангажовати што више људи који познају кошарку и укључити их у рад на аматерској основи. Оснивати клубове и секције, а оне секције које имају све тимове претварати у клубове. Повести пажњу о статистици и евиденцији. Инсистирати код клубова на градњи нових терена.

Закључак 4. – Спортско техничко унапређење – Организовати такмичења савезног, републичког и локалног значаја. Организовати пропагандна такмичења тако што ће боље екипе пропагирати кошарку по целој земљи. Посветити пажњу подмлатку и другарицама. Организовати повремене тренинге репрезентативаца на којима треба да узму присуство и најбољи играчи из република, како би искуство са ових припрема пренели својим друговима. Поред играча, овим тренинзима требало би да присуствују истакнути тренери и судије. У свим републичким савезима, у оквиру техничке комисије задужити једног друга који ће радити на развоју подмлатка и једног задуженог за развој кошарке међу другарицама. Неразвијеним републикама поклањати више пажње, послати једног инструктора и организовати пропагандна такмичења. Извршити систематизацију стручних кадрова – тренера, инструктора и судија.

Један од првих реализованих закључака, био је оснивање републичког Кошаркашког савеза Србије. Већ 20. децембра, поводом формирања КСС одиграна је утакмица између Металца и Железничара из Београда.