Ugrožavanje partnerstva sa saveznicima ugrožava samu odbranu Kosova, tvrdi Osmani
Predsednica Kosova Vjosa Osmani rekla je tokom godišnjeg govora u Skupštini da ugrožavanje i podrivanje odnosa sa savezničkim zemljama šteti samom Kosovu, te istakla da je to strateška greška.
"Saradnja sa onima koji su nam pomogli da dobijemo slobodu, nikada nije potčinjavanje ili ucena. Čvrsto verujem da naša najveća snaga leži upravo u našim savezima", rekla je Osmani u četvrtak u Skupštini Kosova.
Govoreći na sednici, koju su bojkotovale dve od tri najveće opozicione stranke - Demokratska partija Kosova i Alijansa za budućnost Kosova - predsednica je ocenila da je "savez Kosova sa drugim zemljama veći i važniji od bilo koga političara".
Ona je pozvala Kosovo održi dobre odnose sa svojim saveznicima, jer su oni, kako je rekla, "kamen temeljac naših uspeha i investicija u našu budućnost".
"Savezi su tu da nas zaštite i rizikujući to, kockajući se sa njima, podriva se sama odbrana naše republike", rekla je ona.
Vlada Kosova, na čelu sa premijerom Aljbinom (Albin) Kurtijem iz redova Pokreta Samoopredeljenje, ove godine je često bila kritikovana od strane Sjedinjenih Američkih Država - glavnog saveznika Kosova, ali i drugih zemalja Evropske unije. Glavna kritika se odnosila na akcije u opštinama na severu Kosova gde živi većinsko srpsko stanovništvo uz obrazloženje da su one "jednostrane i nekoordinisane", te da mogu da izazovu tenzije na terenu.
Neki od koraka koje je Vlada Kosova preduzela na severu kako bi utvrdila svoju vlast je ukidanje institucija koje rade u sistemu Srbije, ukidanje srpskog dinara, ukidanje srpskih registarskih oznaka za gradove na Kosovu.
Premijer Kurti je u više navrata isticao kako ti koraci nisu usmereni protiv bilo koje zajednice, već da se oni sprovode u skladu sa Ustavom i zakonima Kosova. Takođe je napominjao da su odnosi sa Sjedinjenim Američkim Državama dobri, uprkos neslaganjima oko određenih pitanja.
Predsednica Kosova, Vjosa Osmani, je u svom obraćanju poručila da "nikada nisam razumela, niti podržavala ismevanje saveznika, napade na njih ili njihovu zloupotrebu radi vlasti".
"Ni jedno ni drugo ne ide na čast Kosovu", dodala je.
Osmani je potom pozvala politički spektar da se naredne godine intenzivno angažuje na članstvu Kosova u međunarodnim organizacijama.
"Postoje stvari koje zahtevaju pažnju i angažovanje svih tokom 2025. godine. Članstvo u Savetu Evrope, napredak u apliciranju Kosova za članstvo u EU, kao i početak procesa pridruživanja NATO-u, treba da budu uspesi u 2025. godini", izjavila je ona.
Kosovo je apliciralo za članstvo u EU decembra 2022. godine, ali još uvek nema status kandidata.
Takođe, pokušaj da Kosovo postane članica Savetu Evrope je bio bezuspešan jer je Vlada odbila zahtev zapadnih zemalja da napravi korak ka formiranju Zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu.
O dijalogu sa Srbijom
Predsednica Kosova, Vjosa Osmani, poručila je i da je dijalog Kosova i Srbije o normalizaciji odnosa, koji se vodi od 2011. godine posredstvom Evropske unije, "neuravnotežen".
Ocenila je da Kosovo nije imalo "pravedan tretman", dok je Srbija "stalno dobijala ustupke".
"Činjenica da država (Srbija) koja je izvršila agresiju na Kosovo, danas nije pod sankcijama, dok je žrtva te agresije, Kosovo, pod sankcijama, najjasniji je dokaz toga", navela je Osmani i dodala da se pristup mora promeniti ukoliko je cilj postizanje dugoročnog mira u regionu.
"Ali to ne znači da i mi sami ne treba da preispitamo dosadašnji put i razmislimo kako stvari možemo učiniti boljim", dodala je.
Evropska unija je prošle godine uvela kaznene mere Kosovu zbog eskalacije situacije na severu Kosova.
Osmani je pomenula i da su njeni predlozi oko unapređenje procesa dijaloga bili meta „napada i dezinformacija koje ne priliče nikome na Kosovu“.
"Da budem jasnija, kada sam predložila da se nacrt statuta Zajednice (opština sa srpskom većinom) počne razmatrati sa SAD, kako se ovo pitanje ne bi prepustilo (izaslaniku EU za dijalog Miroslavu) Lajčaku ili drugima koji ne veruju u nezavisnost Kosova, to nije značilo da tražim formiranje Zajednice. To je značilo da više verujem sebi i Americi nego nekim birokratama iz zemalja koje nisu priznale Kosovo", rekla je Osmani.
Formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu jedno je od ključnih pitanja koje proizilazi iz sporazuma o normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije. Ova Zajednica bi pripadnicima srpske zajednice na Kosovu trebala da omogući veća ovlašćenja.
Osmani je dodala i da je nepravedno optužena i izložena „raznim klevetama“ da je tražila jednostrano potpisivanje sporazuma.
Premijer Kosova Aljbin Kurti izjavio je da je spreman da sprovede Sporazum o putu ka normalizaciji odnosa, koji su dve strane prihvatile 2023. godine, ali samo pod uslovom da Srbija potpiše dokument.
Osmani je naglasila da sprovođenje sporazuma ima smisla samo ako ga sprovode obe strane, te da je, kao alternativu, predložila da Kosovo, ukoliko vidi da Srbija ne ispunjava svoje obaveze, razgovara sa svojim saveznicima o ispunjavanju sopstvenih obaveza koje proizilaze iz sporazuma, uz garancije o bezbednosti od strane SAD, uključujući članstvo u NATO.
"Iskreno rečeno, za mene je važniji potpis predsednika Amerike nego potpis predsednika Srbije. Nadam se da sam dovoljno jasna", zaključila je Osmani.
"Saradnja sa onima koji su nam pomogli da dobijemo slobodu, nikada nije potčinjavanje ili ucena. Čvrsto verujem da naša najveća snaga leži upravo u našim savezima", rekla je Osmani u četvrtak u Skupštini Kosova.
Govoreći na sednici, koju su bojkotovale dve od tri najveće opozicione stranke - Demokratska partija Kosova i Alijansa za budućnost Kosova - predsednica je ocenila da je "savez Kosova sa drugim zemljama veći i važniji od bilo koga političara".
Ona je pozvala Kosovo održi dobre odnose sa svojim saveznicima, jer su oni, kako je rekla, "kamen temeljac naših uspeha i investicija u našu budućnost".
"Savezi su tu da nas zaštite i rizikujući to, kockajući se sa njima, podriva se sama odbrana naše republike", rekla je ona.
Vlada Kosova, na čelu sa premijerom Aljbinom (Albin) Kurtijem iz redova Pokreta Samoopredeljenje, ove godine je često bila kritikovana od strane Sjedinjenih Američkih Država - glavnog saveznika Kosova, ali i drugih zemalja Evropske unije. Glavna kritika se odnosila na akcije u opštinama na severu Kosova gde živi većinsko srpsko stanovništvo uz obrazloženje da su one "jednostrane i nekoordinisane", te da mogu da izazovu tenzije na terenu.
Neki od koraka koje je Vlada Kosova preduzela na severu kako bi utvrdila svoju vlast je ukidanje institucija koje rade u sistemu Srbije, ukidanje srpskog dinara, ukidanje srpskih registarskih oznaka za gradove na Kosovu.
Premijer Kurti je u više navrata isticao kako ti koraci nisu usmereni protiv bilo koje zajednice, već da se oni sprovode u skladu sa Ustavom i zakonima Kosova. Takođe je napominjao da su odnosi sa Sjedinjenim Američkim Državama dobri, uprkos neslaganjima oko određenih pitanja.
Predsednica Kosova, Vjosa Osmani, je u svom obraćanju poručila da "nikada nisam razumela, niti podržavala ismevanje saveznika, napade na njih ili njihovu zloupotrebu radi vlasti".
"Ni jedno ni drugo ne ide na čast Kosovu", dodala je.
Osmani je potom pozvala politički spektar da se naredne godine intenzivno angažuje na članstvu Kosova u međunarodnim organizacijama.
"Postoje stvari koje zahtevaju pažnju i angažovanje svih tokom 2025. godine. Članstvo u Savetu Evrope, napredak u apliciranju Kosova za članstvo u EU, kao i početak procesa pridruživanja NATO-u, treba da budu uspesi u 2025. godini", izjavila je ona.
Kosovo je apliciralo za članstvo u EU decembra 2022. godine, ali još uvek nema status kandidata.
Takođe, pokušaj da Kosovo postane članica Savetu Evrope je bio bezuspešan jer je Vlada odbila zahtev zapadnih zemalja da napravi korak ka formiranju Zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu.
O dijalogu sa Srbijom
Predsednica Kosova, Vjosa Osmani, poručila je i da je dijalog Kosova i Srbije o normalizaciji odnosa, koji se vodi od 2011. godine posredstvom Evropske unije, "neuravnotežen".
Ocenila je da Kosovo nije imalo "pravedan tretman", dok je Srbija "stalno dobijala ustupke".
"Činjenica da država (Srbija) koja je izvršila agresiju na Kosovo, danas nije pod sankcijama, dok je žrtva te agresije, Kosovo, pod sankcijama, najjasniji je dokaz toga", navela je Osmani i dodala da se pristup mora promeniti ukoliko je cilj postizanje dugoročnog mira u regionu.
"Ali to ne znači da i mi sami ne treba da preispitamo dosadašnji put i razmislimo kako stvari možemo učiniti boljim", dodala je.
Evropska unija je prošle godine uvela kaznene mere Kosovu zbog eskalacije situacije na severu Kosova.
Osmani je pomenula i da su njeni predlozi oko unapređenje procesa dijaloga bili meta „napada i dezinformacija koje ne priliče nikome na Kosovu“.
"Da budem jasnija, kada sam predložila da se nacrt statuta Zajednice (opština sa srpskom većinom) počne razmatrati sa SAD, kako se ovo pitanje ne bi prepustilo (izaslaniku EU za dijalog Miroslavu) Lajčaku ili drugima koji ne veruju u nezavisnost Kosova, to nije značilo da tražim formiranje Zajednice. To je značilo da više verujem sebi i Americi nego nekim birokratama iz zemalja koje nisu priznale Kosovo", rekla je Osmani.
Formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu jedno je od ključnih pitanja koje proizilazi iz sporazuma o normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije. Ova Zajednica bi pripadnicima srpske zajednice na Kosovu trebala da omogući veća ovlašćenja.
Osmani je dodala i da je nepravedno optužena i izložena „raznim klevetama“ da je tražila jednostrano potpisivanje sporazuma.
Premijer Kosova Aljbin Kurti izjavio je da je spreman da sprovede Sporazum o putu ka normalizaciji odnosa, koji su dve strane prihvatile 2023. godine, ali samo pod uslovom da Srbija potpiše dokument.
Osmani je naglasila da sprovođenje sporazuma ima smisla samo ako ga sprovode obe strane, te da je, kao alternativu, predložila da Kosovo, ukoliko vidi da Srbija ne ispunjava svoje obaveze, razgovara sa svojim saveznicima o ispunjavanju sopstvenih obaveza koje proizilaze iz sporazuma, uz garancije o bezbednosti od strane SAD, uključujući članstvo u NATO.
"Iskreno rečeno, za mene je važniji potpis predsednika Amerike nego potpis predsednika Srbije. Nadam se da sam dovoljno jasna", zaključila je Osmani.