Trenutno nekoliko alternativa Srpskoj listi na kosovskim izborima 9. februara
Većina političkih partija Srba na Kosovu se priprema za učešće na predstojećim parlamentarnim izborima 9. februara.
Međutim, za sada ostaje nejasno da li se za izbore sprema i Srpska lista, najveća stranka Srba na Kosovu, na čiju su inicijativu pripadnici srpske zajednice na severu Kosova napustili kosovske institucije novembra 2022. godine a potom bojkotovali i lokalne izborne procese u Severnoj Mitrovici, Leposaviću, Zvečanu i Zubinom Potoku.
Iz ove stranke, koja je do sada jedina imala podršku zvaničnog Beograda, nisu odgovorili na upite Radija Slobodna Evropa (RSE) oko učešća na izborima.
Međutim, Srpska lista je 19. novembra u kratkom saopštenju za medije navela da je održan sastanak na kome se raspravljalo o "političko-bezbednosnoj situaciji i budućim aktivnostima".
Prethodno su se funkcioneri Srpske liste u Raškoj, gradu u Srbiji, sastali sa direktorom Kancelarije za Kosovo Vlade Srbije, Petrom Petkovićem. Kako je potom saopšteno, na tom sastanku je bilo reči o "teškoj političko bezbednosnoj situaciji" na Kosovu i dijalogu Prištine i Beograda o normalizaciji odnosa.
RSE se obratio Kancelariji za Kosovo sa pitanjem da li će ovoga puta podržati učešće i drugih političkih partija na kosovskim izborima, ali odgovor nije stigao.
Za sada nijedan srpski politički subjekat nije predao listu kandidata Centralnoj izbornoj komisiji Kosova za parlamentarne izbore 9. februara 2025. godine.
Rok za prijavu političkih subjekata za učešće na ovim izborima ističe 24. decembra 2024. godine.
Ko ide na izbore?
Nenad Rašić, lider političke partije Za slobodu, pravdu i opstanak, u izjavi za RSE navodi da finalizuju liste kandidata za poslanike, te ocenjuje da je došlo vreme da Srbi sami sebe predstavljaju u kosovskim institucijama.
"Ako ste političar, ako imate partiju, naravno da se od vas očekuje da učestvujete na izborima u bilo kojim okolnostima. A bilo je i gorih okolnosti od trenutnih", smatra Rašić, koji je trenutno ministar za zajednice i povratak u Vladi premijera Aljbina (Albin) Kurtija.
Milija Biševac iz Srpskog narodnog pokreta takođe ističe važnost kreiranja i vođenja "autohtone politike" kako bi se zaštitili interesi srpske zajednice na Kosovu, te dodaje da je njihov cilj od samog formiranja stranke prošle godine, bio da učestvuju u izbornom procesu.
"Uvek je to stanje bezbednosti nepredvidljivo. Mi jesmo doneli odluku da učestvujemo na predstojećim izborima na Kosovu, kao samostalna stranka, kao Srpski narodni pokret. Nadam se samo da će biti mirno da bi izbori mogli da se održe", poručuje Biševac.
Sever Kosova u poslednje dve godine potresaju visoke tenzije usled nastojanja aktuelne Vlade da u tom delu, gde živi većinsko srpsko stanovništvo, utvrdi vlast. Neke od akcija koje su preduzete u tom pravcu je gašenje institucija Srbije na Kosovu, ukidanje srpskog dinara, ukidanje srpskih registarskih tablica za gradove na Kosovu – čemu se lokalno srpsko stanovništvo oštro protivi.
Da na izborima učestvuje, u načelu je odlučila i Partija Kosovskih Srba Aleksandra Jablanovića.
"Naše opredeljenje je da idemo na ove izbore. Ali ostaje nam još da u narednih nekoliko dana vidimo na koji način će ti izbori biti organizovani, pre svega, na severu Kosova. Ali ja sam uveren da ćemo izaći jer ne vidim šta je alternativa", kaže Jablanović. On se inače iz izborne trke aprila 2023. povukao tri dana pred izbore a svoje pristalice pozvao na bojkot.
Tada su izbore bojkotovale i druge političke opcije, uključujući Srpsku listu, te su na vlast u četiri opštine sa srpskom većinom na severu Kosova došli albanski gradonačelnici.
Lider Srpske demokratije, Aleksandar Arsenijević, je pak ocenio da je još uvek rano da se izjasni o učešću na predstojećim parlamentarnim izborima 9. februara ali je napomenuo da će, ukoliko odluče da učestvuju, na izbore ići samostalno.
O podršci Beograda
Srpska lista je formirana 2013. godine i od tada je jedina stranka koja je imala podršku zvaničnog Beograda da učestvuje na kosovskim izborima i bude deo institucija. Na gotovo svim lokalnim ili parlamentarnim izborima do sada je osvajala preko 90 odsto glasova.
Milija Biševac ukazuje da je zvanični Beograd do sada samo Srpsku listu smatrao relevantnim predstavnicima Srba na Kosovu, što po njegovoj oceni "apsolutno nije tačno".
Dodaje da je "posledica" te apsolutne podrške Beograda što su funkcioneri Srpske liste na gotovo svim rukovodećim pozicijama u institucijama Srbije, što koriste za "ucenu" biračkog tela.
"Ljudima govore da će imati plate jedino ako oni pobede. To je jak instrument za ucenu ali smo kroz razgovor sa građanima videli da i oni prepoznaju da je takva politika loša", navodi Biševac.
Inače, predsednik Srpske liste, Zlatan Elek je i direktor Kliničko bolničkog centra koji radi u sistemu Srbije.
Dodaje da je cilj Srpskog narodnog pokreta da okupi ljude iz naroda, koji žive na Kosovu i koji će moći javno i slobodno da iznose svoje stavove ili zabrinutosti.
"Da imamo svoju zvaničnu autohtonu kosovsko-metohijsku politiku. Do sada nismo nailazili na razumevanje nikoga iz Beograda ali očekujem da će i oni razumeti kakvo je stanje, da će sesti za sto i razgovarati sa svim Srbima a ne da se favorizuje jedna opcija", kaže Milija Biševac.
S druge strane, Nenad Rašić ne veruje da će zvanični Beograd menjati svoj pristup kada je reč o podršci Srpskoj listi ali očekuje da Srpska lista i dalje "na brutalan način koristi sve mehanizme koje Srbija ima na Kosovu".
On kao primer navodi da su pojedinci već bili "sankcionisani" što su koristili pomoć ministarstva koje on vodi.
"Prvi put mi se desilo da je njih petoro odbilo pomoć da im se izgradi kuća. Rekli su 'ne smemo da dobijemo od vas ništa jer će nam ukinuti socijale, plate'. Za mene bi bilo prijatno iznaneđenje da vidim da Beograd menja pristup ali ne verujem da će se to desiti", navodi on.
Rašić zaključuje da borba protiv Srpske liste na izborima nikada nije bila fer i ravnopravna zbog podrške Beograda ali napominje da se ona mora nastaviti bez obzira na okolnosti.
"Ako bar malo volimo Kosovo, moramo da se odupremo Srpskoj listi kako umemo i znamo", smatra Rašić.
Aleksandar Jablanović, međutim, kaže da "ostaje da se vidi" da li će Srpska lista i ovoga puta biti jedina politička opcija koja će imati podršku Beograda.
"Ja mislim da su se sve srpske političke opcije, izuzev Nenada Rašića, kvalifikovale da mogu da dobiju podršku Beograda jer mi nismo uradili ništa protiv interesa srpskog naroda i države Srbije. Ali se sa nekim metodama i politikom Srpske liste ne slažemo."
Veruje da će se u narednim danima nešto više znati o podršci Beograda, ali izražava uverenje da nema svrhe učestvovati na izborima pa bojkotovati rad kosovskih institucija.
"Srbi koji se budu odlučili da učestvuju na ovim izborima treba da budu spremni da učestvuju u radu institucija i da se njihov glas tamo čuje", zaključuje Jablanović.
Prema Ustavu Kosova, pripadnici srpske zajednice imaju zagarantovanih deset mesta u Skupštini Kosova.
Trenutno je devet poslaničkih mesta u rukama Srpske liste, dok deseti poslanik deluje kao samostalni, ali je ipak član parlamentarne grupe "Srpska lista".
Ovi poslanici su sredinom novembra 2022. godine formalno preuzeli mandate, desetak dana nakon što su njihovi prethodnici dali ostavke u okviru istupanja Srba iz kosovskih institucija na severu u znak protivljenja odluci Vlade Kosova da se ukinu srpske tablice za gradove na Kosovu. Na sednicama Skupštine ne učestvuju zbog "strateškog delovanja", kako su ranije nazvali bojkot kosovskih institucija, već se pojavljuju jednom u šest meseci kako ne bi izgubili mandate.
Međutim, za sada ostaje nejasno da li se za izbore sprema i Srpska lista, najveća stranka Srba na Kosovu, na čiju su inicijativu pripadnici srpske zajednice na severu Kosova napustili kosovske institucije novembra 2022. godine a potom bojkotovali i lokalne izborne procese u Severnoj Mitrovici, Leposaviću, Zvečanu i Zubinom Potoku.
Iz ove stranke, koja je do sada jedina imala podršku zvaničnog Beograda, nisu odgovorili na upite Radija Slobodna Evropa (RSE) oko učešća na izborima.
Međutim, Srpska lista je 19. novembra u kratkom saopštenju za medije navela da je održan sastanak na kome se raspravljalo o "političko-bezbednosnoj situaciji i budućim aktivnostima".
Prethodno su se funkcioneri Srpske liste u Raškoj, gradu u Srbiji, sastali sa direktorom Kancelarije za Kosovo Vlade Srbije, Petrom Petkovićem. Kako je potom saopšteno, na tom sastanku je bilo reči o "teškoj političko bezbednosnoj situaciji" na Kosovu i dijalogu Prištine i Beograda o normalizaciji odnosa.
RSE se obratio Kancelariji za Kosovo sa pitanjem da li će ovoga puta podržati učešće i drugih političkih partija na kosovskim izborima, ali odgovor nije stigao.
Za sada nijedan srpski politički subjekat nije predao listu kandidata Centralnoj izbornoj komisiji Kosova za parlamentarne izbore 9. februara 2025. godine.
Rok za prijavu političkih subjekata za učešće na ovim izborima ističe 24. decembra 2024. godine.
Ko ide na izbore?
Nenad Rašić, lider političke partije Za slobodu, pravdu i opstanak, u izjavi za RSE navodi da finalizuju liste kandidata za poslanike, te ocenjuje da je došlo vreme da Srbi sami sebe predstavljaju u kosovskim institucijama.
"Ako ste političar, ako imate partiju, naravno da se od vas očekuje da učestvujete na izborima u bilo kojim okolnostima. A bilo je i gorih okolnosti od trenutnih", smatra Rašić, koji je trenutno ministar za zajednice i povratak u Vladi premijera Aljbina (Albin) Kurtija.
Milija Biševac iz Srpskog narodnog pokreta takođe ističe važnost kreiranja i vođenja "autohtone politike" kako bi se zaštitili interesi srpske zajednice na Kosovu, te dodaje da je njihov cilj od samog formiranja stranke prošle godine, bio da učestvuju u izbornom procesu.
"Uvek je to stanje bezbednosti nepredvidljivo. Mi jesmo doneli odluku da učestvujemo na predstojećim izborima na Kosovu, kao samostalna stranka, kao Srpski narodni pokret. Nadam se samo da će biti mirno da bi izbori mogli da se održe", poručuje Biševac.
Sever Kosova u poslednje dve godine potresaju visoke tenzije usled nastojanja aktuelne Vlade da u tom delu, gde živi većinsko srpsko stanovništvo, utvrdi vlast. Neke od akcija koje su preduzete u tom pravcu je gašenje institucija Srbije na Kosovu, ukidanje srpskog dinara, ukidanje srpskih registarskih tablica za gradove na Kosovu – čemu se lokalno srpsko stanovništvo oštro protivi.
Da na izborima učestvuje, u načelu je odlučila i Partija Kosovskih Srba Aleksandra Jablanovića.
"Naše opredeljenje je da idemo na ove izbore. Ali ostaje nam još da u narednih nekoliko dana vidimo na koji način će ti izbori biti organizovani, pre svega, na severu Kosova. Ali ja sam uveren da ćemo izaći jer ne vidim šta je alternativa", kaže Jablanović. On se inače iz izborne trke aprila 2023. povukao tri dana pred izbore a svoje pristalice pozvao na bojkot.
Tada su izbore bojkotovale i druge političke opcije, uključujući Srpsku listu, te su na vlast u četiri opštine sa srpskom većinom na severu Kosova došli albanski gradonačelnici.
Lider Srpske demokratije, Aleksandar Arsenijević, je pak ocenio da je još uvek rano da se izjasni o učešću na predstojećim parlamentarnim izborima 9. februara ali je napomenuo da će, ukoliko odluče da učestvuju, na izbore ići samostalno.
O podršci Beograda
Srpska lista je formirana 2013. godine i od tada je jedina stranka koja je imala podršku zvaničnog Beograda da učestvuje na kosovskim izborima i bude deo institucija. Na gotovo svim lokalnim ili parlamentarnim izborima do sada je osvajala preko 90 odsto glasova.
Milija Biševac ukazuje da je zvanični Beograd do sada samo Srpsku listu smatrao relevantnim predstavnicima Srba na Kosovu, što po njegovoj oceni "apsolutno nije tačno".
Dodaje da je "posledica" te apsolutne podrške Beograda što su funkcioneri Srpske liste na gotovo svim rukovodećim pozicijama u institucijama Srbije, što koriste za "ucenu" biračkog tela.
"Ljudima govore da će imati plate jedino ako oni pobede. To je jak instrument za ucenu ali smo kroz razgovor sa građanima videli da i oni prepoznaju da je takva politika loša", navodi Biševac.
Inače, predsednik Srpske liste, Zlatan Elek je i direktor Kliničko bolničkog centra koji radi u sistemu Srbije.
Dodaje da je cilj Srpskog narodnog pokreta da okupi ljude iz naroda, koji žive na Kosovu i koji će moći javno i slobodno da iznose svoje stavove ili zabrinutosti.
"Da imamo svoju zvaničnu autohtonu kosovsko-metohijsku politiku. Do sada nismo nailazili na razumevanje nikoga iz Beograda ali očekujem da će i oni razumeti kakvo je stanje, da će sesti za sto i razgovarati sa svim Srbima a ne da se favorizuje jedna opcija", kaže Milija Biševac.
S druge strane, Nenad Rašić ne veruje da će zvanični Beograd menjati svoj pristup kada je reč o podršci Srpskoj listi ali očekuje da Srpska lista i dalje "na brutalan način koristi sve mehanizme koje Srbija ima na Kosovu".
On kao primer navodi da su pojedinci već bili "sankcionisani" što su koristili pomoć ministarstva koje on vodi.
"Prvi put mi se desilo da je njih petoro odbilo pomoć da im se izgradi kuća. Rekli su 'ne smemo da dobijemo od vas ništa jer će nam ukinuti socijale, plate'. Za mene bi bilo prijatno iznaneđenje da vidim da Beograd menja pristup ali ne verujem da će se to desiti", navodi on.
Rašić zaključuje da borba protiv Srpske liste na izborima nikada nije bila fer i ravnopravna zbog podrške Beograda ali napominje da se ona mora nastaviti bez obzira na okolnosti.
"Ako bar malo volimo Kosovo, moramo da se odupremo Srpskoj listi kako umemo i znamo", smatra Rašić.
Aleksandar Jablanović, međutim, kaže da "ostaje da se vidi" da li će Srpska lista i ovoga puta biti jedina politička opcija koja će imati podršku Beograda.
"Ja mislim da su se sve srpske političke opcije, izuzev Nenada Rašića, kvalifikovale da mogu da dobiju podršku Beograda jer mi nismo uradili ništa protiv interesa srpskog naroda i države Srbije. Ali se sa nekim metodama i politikom Srpske liste ne slažemo."
Veruje da će se u narednim danima nešto više znati o podršci Beograda, ali izražava uverenje da nema svrhe učestvovati na izborima pa bojkotovati rad kosovskih institucija.
"Srbi koji se budu odlučili da učestvuju na ovim izborima treba da budu spremni da učestvuju u radu institucija i da se njihov glas tamo čuje", zaključuje Jablanović.
Prema Ustavu Kosova, pripadnici srpske zajednice imaju zagarantovanih deset mesta u Skupštini Kosova.
Trenutno je devet poslaničkih mesta u rukama Srpske liste, dok deseti poslanik deluje kao samostalni, ali je ipak član parlamentarne grupe "Srpska lista".
Ovi poslanici su sredinom novembra 2022. godine formalno preuzeli mandate, desetak dana nakon što su njihovi prethodnici dali ostavke u okviru istupanja Srba iz kosovskih institucija na severu u znak protivljenja odluci Vlade Kosova da se ukinu srpske tablice za gradove na Kosovu. Na sednicama Skupštine ne učestvuju zbog "strateškog delovanja", kako su ranije nazvali bojkot kosovskih institucija, već se pojavljuju jednom u šest meseci kako ne bi izgubili mandate.