Politička kriza u Srbiji: Sukobi na ulicama i u parlamentu
Tuča u parlamentu, protesti na ulicama, sukobi građana i vozača tokom komemoracija za žrtve tragedije u Novom Sadu – politička kriza u Srbiji sve češće izlazi iz institucija.
Nezadovoljstvo dela građana i opozicije kulminiralo je zbog stradanja 15 ljudi u obrušavanju betonske nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu.
Oliver Tošković, profesor Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu rekao je za RSE da su svi načini na koji bi ljudi koji su nezadovoljni mogli da iskažu svoje nezadovoljstvo ili da traže svoja prava blokirani.
"I gde će onda oni to da izraze nego na ulici", kaže on.
Slike sa ulice preselile su se i u Skupštinu Srbije.
Opozicija je premijera i ministre na sednici, na kojoj je trebalo da se raspravlja o budžetu za 2025, dočekala porukama "Krvave su vam ruke".
Ovim natpisima u crvenoj boji sa uličnih protesta zbog tragedije u Novom Sadu, opozicija je izrazila negodovanje što njihov zahtev da se raspravlja o poverenju Vladi nije prihvaćen.
Predstavnike vlasti i opozicije razdvajalo je skupštinsko obezbeđenje u tuči i guranju na sednici 25. novembra.
Opozicija optužuje vlast, na čelu sa Srpskom naprednom strankom, da snosi političku i krivičnu odgovornost za pad nadstrešnice na renoviranoj Železničkoj stanici.
Profesor Univerziteta u Novom Sadu Jovan Komšić ocenio je za RSE da su za nivo napetosti u društvu najodgovornije strukture vlasti na čelu sa Srpskom naprednom strankom.
"Odbacivanje mogućnosti dijaloga sa opozicionim strukturama je umesto željenog rezultata strateške i dugoročne marginalizacije opozicije proizvelo odbrambenu reakciju različitih segmenata opozicije", naveo je Komšić.
Šta se dešavalo na ulicama?
Bez sukoba nije prošla ni akcija "Zastani, Srbijo!" kojom su građani kroz petnaest minuta tišine 22. novembra u više gradova Srbije odali počast poginulima na novosadskoj Železničkoj stanici.
Za predstavnike vlasti ta akcija je "maltretiranje građana" i "siledžijstvo".
A na samim ulicama je bilo i incidenata – u Beogradu ispred zgrade Radio-televizije Srbije (RTS), zatim Fakulteta dramskih umetnosti, na ulici u Novom Sadu.
Ljutiti vozači napadali su građane koji su stajanjem na ulicama odavali poštu poginulima i tražili odgovornost za njihovu smrt.
Tokom tih incidenata bilo je zaletanja taksi vozila u građane, pesničenja studenata, izbijanja telefona iz ruke novinarki, udaranja kišobranom građana koji su izašli na ulice.
Zaustavljanju saobraćaja usprotivili su se i muškarci koji su nosili kapuljače i maske preko lica.
Opozicija i građani su neke od onih koji su se suprotstavili akciji "Zastani Srbij0" označili na društvenim mrežama imenom i prezimenom kao članove vladajuće SNS ili zaposlene u opštinama i javnim preduzećima.
Do koškanja i verbalnih sukoba došlo je i 23. novembra tokom blokade u elitnom naselju Beograd na vodi između pojedinih vozača i grupe aktivista i građana koji se protive rušenju Starog savskog mosta.
Protekle nedelje su tri dana zaredom poslanici u Skupštini Srbije i Skupštini Vojvodine, kao i odbornici u gradskoj Skupštini Novog Sada, blokirali ulaz u Palatu pravde u Novom Sadu u kojoj je sedište novosadskih sudova i tužilaštava.
Zahtevali su odgovornost za rušenje nadstrešnice na Železničkoj stanici i puštanje aktivista uhapšenih na protestu 5. novembra tvrdeći da je policija "proizvoljno hapsila i upotrebljavala prekomernu silu". Policija je to demantovala.
Tokom protesta ispred Palate pravde dolazilo je do incidenata, koškanja i guranja s policijom. Većina suđenja bila je odložena.
Na brutalnost policije ukazivale su i nevladine organizacije za zaštitu ljudskih prava navodeći primer penzionera za koga kažu da je završio na operaciji zbog batina u policijskoj stanici.
Policija je saopštila da utvrđuje okolnosti kada su nastale povrede penzionera.
Kome odgovaraju sukobi?
Politikolog Jovan Komšić ocenjuje da strukturama vlasti trenutno, taktički mogu i da odgovaraju prizori nezadovoljstva, svađa, konflikata, nasilja.
Kako kaže ti prizori se "kontrolisano emituju u propagandnom filteru prorežimskih medija i tabloida da kod manipulisanog gledaoca izazivaju strahove i nezadovoljstvo".
"Vlasti misle da su ojačale pretpostavku svojih interesa time što će većina građana osetiti nelagodu i strah od prizora konflikata na ulici, ne bi li se onda na sledećim kontrolisanim, nedovoljno slobodnim izborima dobila podrška jednoj prirodnoj potrebi svakog građanina za redom i sigurnošću", smatra Komšić.
Reagujući na proteste premijer Srbije Miloš Vučević je u svojim obraćanjima opoziciju nazivao "nasilnicima i siledžijama", te "ekstremistima koji pokušavaju da nasilno preuzmu vlast bez izbora".
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je opozicione poslanike optužio za "divljačko ponašanje" u Skupštini, kao i za "svakodnevno siledžijstvo koje provode širom zemlje", aludirajući na proteste i blokade saobraćajnica.
Vučić je takođe ocenio da neodgovorni političari "više ne skrivaju želju za izazivanjem građanskog rata u Srbiji".
Psiholog Oliver Tošković kaže da postoji mnogo nezadovoljstva koje je prirodno u nekom društvu, ali da se ono ne rešava nego potiskuje ili čak pojačava.
"Tako što te nezadovoljne ljude nazivate izdajnicima, vređate ih otvoreno i to se vremenom pojačava", naveo je.
Politikolog Jovan Komšić kaže da saradnja na ključnim temama nacionalnog interesa i razvoja Srbije izostaje u politici Srpske napredne stanke, kao i da je ustavna podela i ravnoteža moći svedena do minimuma.
"To je osnovno izvorište sve jačeg pogubnog nepoverenja između opozicije i vlasti koje onda proizvodi prizore sad već stalnih, sve masovnijih, podržanih nezadovoljstava građanstva", ocenio je Komšić.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je i pored kritika koje iznosi na račun opozicije, u danu incidenata u parlamentu uputio i poziv vlasti i opoziciji da razgovaraju.
Izlaz u izborima?
Psiholog Oliver Tošković kaže da bi pravi način za smirivanje krize bio da vlast kaže "hajde da stanemo ili da vratimo institucije".
"Međutim oni se ponašaju tako što odlože nešto dok se strasti ne smire i onda nemate poverenje u iskrenost vlasti da će nešto da uzme u obzir i reši problem", dodao je.
Kao najnormalniji izlaz vidi izbore.
"Međutim, to je nemoguće jer niko ovde više ne veruje da su izbori potpuno fer", ocenio je Tošković.
Na optužbe opozicije o izbornim prevarama u decembru reagovao je Evropski parlament i druge institucije ocenama da te navode treba istražiti. Vlast je sve optužbe odbacila.
Za politikologa Jovana Komšića prvi pokazatelj odgovornijeg pristupa vlasti u Srbiji u rešavanju naraslih konflikata bilo bi skidanje vela tajnosti sa svih ugovora koji su sklopljeni.
To je i jedan od zahteva protesta nakon pada nadstrešnice u Novom Sadu.
Ugovor o rekonstrukciji stanične zgrade koji je država sklopila sa dvema kineskim firmama nije dostupan javnosti.
U okviru istrage zbog obrušavanja nadstrešnice 1. novembra u pritvoru je trinaest osoba.
Među njima je i doskorašnji ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Srbije Goran Vesić.
Nezadovoljstvo dela građana i opozicije kulminiralo je zbog stradanja 15 ljudi u obrušavanju betonske nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu.
Oliver Tošković, profesor Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu rekao je za RSE da su svi načini na koji bi ljudi koji su nezadovoljni mogli da iskažu svoje nezadovoljstvo ili da traže svoja prava blokirani.
"I gde će onda oni to da izraze nego na ulici", kaže on.
Slike sa ulice preselile su se i u Skupštinu Srbije.
Opozicija je premijera i ministre na sednici, na kojoj je trebalo da se raspravlja o budžetu za 2025, dočekala porukama "Krvave su vam ruke".
Ovim natpisima u crvenoj boji sa uličnih protesta zbog tragedije u Novom Sadu, opozicija je izrazila negodovanje što njihov zahtev da se raspravlja o poverenju Vladi nije prihvaćen.
Predstavnike vlasti i opozicije razdvajalo je skupštinsko obezbeđenje u tuči i guranju na sednici 25. novembra.
Opozicija optužuje vlast, na čelu sa Srpskom naprednom strankom, da snosi političku i krivičnu odgovornost za pad nadstrešnice na renoviranoj Železničkoj stanici.
Profesor Univerziteta u Novom Sadu Jovan Komšić ocenio je za RSE da su za nivo napetosti u društvu najodgovornije strukture vlasti na čelu sa Srpskom naprednom strankom.
"Odbacivanje mogućnosti dijaloga sa opozicionim strukturama je umesto željenog rezultata strateške i dugoročne marginalizacije opozicije proizvelo odbrambenu reakciju različitih segmenata opozicije", naveo je Komšić.
Šta se dešavalo na ulicama?
Bez sukoba nije prošla ni akcija "Zastani, Srbijo!" kojom su građani kroz petnaest minuta tišine 22. novembra u više gradova Srbije odali počast poginulima na novosadskoj Železničkoj stanici.
Za predstavnike vlasti ta akcija je "maltretiranje građana" i "siledžijstvo".
A na samim ulicama je bilo i incidenata – u Beogradu ispred zgrade Radio-televizije Srbije (RTS), zatim Fakulteta dramskih umetnosti, na ulici u Novom Sadu.
Ljutiti vozači napadali su građane koji su stajanjem na ulicama odavali poštu poginulima i tražili odgovornost za njihovu smrt.
Tokom tih incidenata bilo je zaletanja taksi vozila u građane, pesničenja studenata, izbijanja telefona iz ruke novinarki, udaranja kišobranom građana koji su izašli na ulice.
Zaustavljanju saobraćaja usprotivili su se i muškarci koji su nosili kapuljače i maske preko lica.
Opozicija i građani su neke od onih koji su se suprotstavili akciji "Zastani Srbij0" označili na društvenim mrežama imenom i prezimenom kao članove vladajuće SNS ili zaposlene u opštinama i javnim preduzećima.
Do koškanja i verbalnih sukoba došlo je i 23. novembra tokom blokade u elitnom naselju Beograd na vodi između pojedinih vozača i grupe aktivista i građana koji se protive rušenju Starog savskog mosta.
Protekle nedelje su tri dana zaredom poslanici u Skupštini Srbije i Skupštini Vojvodine, kao i odbornici u gradskoj Skupštini Novog Sada, blokirali ulaz u Palatu pravde u Novom Sadu u kojoj je sedište novosadskih sudova i tužilaštava.
Zahtevali su odgovornost za rušenje nadstrešnice na Železničkoj stanici i puštanje aktivista uhapšenih na protestu 5. novembra tvrdeći da je policija "proizvoljno hapsila i upotrebljavala prekomernu silu". Policija je to demantovala.
Tokom protesta ispred Palate pravde dolazilo je do incidenata, koškanja i guranja s policijom. Većina suđenja bila je odložena.
Na brutalnost policije ukazivale su i nevladine organizacije za zaštitu ljudskih prava navodeći primer penzionera za koga kažu da je završio na operaciji zbog batina u policijskoj stanici.
Policija je saopštila da utvrđuje okolnosti kada su nastale povrede penzionera.
Kome odgovaraju sukobi?
Politikolog Jovan Komšić ocenjuje da strukturama vlasti trenutno, taktički mogu i da odgovaraju prizori nezadovoljstva, svađa, konflikata, nasilja.
Kako kaže ti prizori se "kontrolisano emituju u propagandnom filteru prorežimskih medija i tabloida da kod manipulisanog gledaoca izazivaju strahove i nezadovoljstvo".
"Vlasti misle da su ojačale pretpostavku svojih interesa time što će većina građana osetiti nelagodu i strah od prizora konflikata na ulici, ne bi li se onda na sledećim kontrolisanim, nedovoljno slobodnim izborima dobila podrška jednoj prirodnoj potrebi svakog građanina za redom i sigurnošću", smatra Komšić.
Reagujući na proteste premijer Srbije Miloš Vučević je u svojim obraćanjima opoziciju nazivao "nasilnicima i siledžijama", te "ekstremistima koji pokušavaju da nasilno preuzmu vlast bez izbora".
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je opozicione poslanike optužio za "divljačko ponašanje" u Skupštini, kao i za "svakodnevno siledžijstvo koje provode širom zemlje", aludirajući na proteste i blokade saobraćajnica.
Vučić je takođe ocenio da neodgovorni političari "više ne skrivaju želju za izazivanjem građanskog rata u Srbiji".
Psiholog Oliver Tošković kaže da postoji mnogo nezadovoljstva koje je prirodno u nekom društvu, ali da se ono ne rešava nego potiskuje ili čak pojačava.
"Tako što te nezadovoljne ljude nazivate izdajnicima, vređate ih otvoreno i to se vremenom pojačava", naveo je.
Politikolog Jovan Komšić kaže da saradnja na ključnim temama nacionalnog interesa i razvoja Srbije izostaje u politici Srpske napredne stanke, kao i da je ustavna podela i ravnoteža moći svedena do minimuma.
"To je osnovno izvorište sve jačeg pogubnog nepoverenja između opozicije i vlasti koje onda proizvodi prizore sad već stalnih, sve masovnijih, podržanih nezadovoljstava građanstva", ocenio je Komšić.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je i pored kritika koje iznosi na račun opozicije, u danu incidenata u parlamentu uputio i poziv vlasti i opoziciji da razgovaraju.
Izlaz u izborima?
Psiholog Oliver Tošković kaže da bi pravi način za smirivanje krize bio da vlast kaže "hajde da stanemo ili da vratimo institucije".
"Međutim oni se ponašaju tako što odlože nešto dok se strasti ne smire i onda nemate poverenje u iskrenost vlasti da će nešto da uzme u obzir i reši problem", dodao je.
Kao najnormalniji izlaz vidi izbore.
"Međutim, to je nemoguće jer niko ovde više ne veruje da su izbori potpuno fer", ocenio je Tošković.
Na optužbe opozicije o izbornim prevarama u decembru reagovao je Evropski parlament i druge institucije ocenama da te navode treba istražiti. Vlast je sve optužbe odbacila.
Za politikologa Jovana Komšića prvi pokazatelj odgovornijeg pristupa vlasti u Srbiji u rešavanju naraslih konflikata bilo bi skidanje vela tajnosti sa svih ugovora koji su sklopljeni.
To je i jedan od zahteva protesta nakon pada nadstrešnice u Novom Sadu.
Ugovor o rekonstrukciji stanične zgrade koji je država sklopila sa dvema kineskim firmama nije dostupan javnosti.
U okviru istrage zbog obrušavanja nadstrešnice 1. novembra u pritvoru je trinaest osoba.
Među njima je i doskorašnji ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Srbije Goran Vesić.