NATO ministri u Briselu, dok Ukrajina ponovo traži da je prime u Alijansu
Ukrajina je ponovo pozvala NATO da je primi u članstvo, navodeći da bi samo potpuno pridruživanje ovoj alijansi garantovalo sigurnost Ukrajine u budućnosti, s obzirom da se i dalje bori da odbije rusku invaziju punog obima koja traje skoro tri godine.
"Uvjereni smo da je jedina takva stvarna garancija sigurnosti za Ukrajinu, kao i faktor odvraćanja za dalju rusku agresiju protiv Ukrajine i drugih država, samo punopravno članstvo Ukrajine u NATO-u", navodi se u saopštenju ukrajinskog Ministarstva vanjskih poslova objavljenom uoči sastanka ministara vanjskih poslova Alijanse 3. decembra u Briselu.
U reakciji na izjavu ministarstva, portparol Kremlja Dimtri Peskov rekao je 3. decembra da bi ulazak Ukrajine u NATO bio "neprihvatljiv" i "prijetnja" Rusiji.
Saopštenje dolazi samo nekoliko dana nakon što je predsjednik Ukrajine Volodimir Zelenski rekao da bi prijem Ukrajine u NATO mogao okončati, kako je opisao, "vruću fazu rata" koju je pokrenula Rusija kada je pokrenula svoju invaziju punog razmjera u februaru 2022.
Zelenski je rekao za Sky News 30. novembra da bi bio spreman da razmotri prekid vatre ako ukrajinske neokupirane teritorije budu pod zaštitom NATO-a, sve dok poziv za pridruživanje Alijansi priznaje međunarodne granice Ukrajine.
"Ako želimo da zaustavimo vruću fazu rata, moramo da stavimo pod okrilje NATO-a teritoriju Ukrajine koju imamo pod svojom kontrolom", rekao je Zelenski.
Ukrajinski ministar vanjskih poslova Andrij Sibiha trebao bi obavijestiti svoje kolege iz NATO-a u Briselu o trenutnoj situaciji na istočnom frontu, gdje ruske trupe postepeno, ali postojano napreduju protiv brojčano nadjačanih i naoružanih snaga Kijeva.
Sastanak u Briselu će se fokusirati na stalnu vojnu podršku NATO-a Ukrajini, ispitati potrebe Kijeva za protivvazdušnu odbranu, a takođe će se razgovarati i o ruskom lansiranju eksperimentalne balističke rakete prošlog meseca na ukrajinski grad Dnjepar.
Rusija je saopštila da nova raketa srednjeg dometa, nazvana Orešnik, takođe može da pogodi ciljeve širom Evrope i da je ne može zaustaviti vazdušna odbrana.
O ruskim hibridnim napadima i sabotažnim incidentima protiv članica NATO-a takođe bi trebalo da se razgovara u Briselu.
Rano 3. decembra, Rusija je pokrenula još jedan napad dronovima na Ukrajinu koji je u velikoj meri odbila ukrajinska protuzračna odbrana, koja je oborila 22 od 28 pristiglih bespilotnih letjelica u devet regiona -- Kijevu, Černigovu, Vinjici, Hmeljnicki, Žitomiru, Sumi, Odesi, Mikolajevu i Dnjepropetrovsku.
Rusko granatiranje je takođe ubilo jednu ženu rano 3. decembra u okrugu Dnjepar u južnom regionu Hersona, izvještavaju lokalni zvaničnici.
"Uvjereni smo da je jedina takva stvarna garancija sigurnosti za Ukrajinu, kao i faktor odvraćanja za dalju rusku agresiju protiv Ukrajine i drugih država, samo punopravno članstvo Ukrajine u NATO-u", navodi se u saopštenju ukrajinskog Ministarstva vanjskih poslova objavljenom uoči sastanka ministara vanjskih poslova Alijanse 3. decembra u Briselu.
U reakciji na izjavu ministarstva, portparol Kremlja Dimtri Peskov rekao je 3. decembra da bi ulazak Ukrajine u NATO bio "neprihvatljiv" i "prijetnja" Rusiji.
Saopštenje dolazi samo nekoliko dana nakon što je predsjednik Ukrajine Volodimir Zelenski rekao da bi prijem Ukrajine u NATO mogao okončati, kako je opisao, "vruću fazu rata" koju je pokrenula Rusija kada je pokrenula svoju invaziju punog razmjera u februaru 2022.
Zelenski je rekao za Sky News 30. novembra da bi bio spreman da razmotri prekid vatre ako ukrajinske neokupirane teritorije budu pod zaštitom NATO-a, sve dok poziv za pridruživanje Alijansi priznaje međunarodne granice Ukrajine.
"Ako želimo da zaustavimo vruću fazu rata, moramo da stavimo pod okrilje NATO-a teritoriju Ukrajine koju imamo pod svojom kontrolom", rekao je Zelenski.
Ukrajinski ministar vanjskih poslova Andrij Sibiha trebao bi obavijestiti svoje kolege iz NATO-a u Briselu o trenutnoj situaciji na istočnom frontu, gdje ruske trupe postepeno, ali postojano napreduju protiv brojčano nadjačanih i naoružanih snaga Kijeva.
Sastanak u Briselu će se fokusirati na stalnu vojnu podršku NATO-a Ukrajini, ispitati potrebe Kijeva za protivvazdušnu odbranu, a takođe će se razgovarati i o ruskom lansiranju eksperimentalne balističke rakete prošlog meseca na ukrajinski grad Dnjepar.
Rusija je saopštila da nova raketa srednjeg dometa, nazvana Orešnik, takođe može da pogodi ciljeve širom Evrope i da je ne može zaustaviti vazdušna odbrana.
O ruskim hibridnim napadima i sabotažnim incidentima protiv članica NATO-a takođe bi trebalo da se razgovara u Briselu.
Rano 3. decembra, Rusija je pokrenula još jedan napad dronovima na Ukrajinu koji je u velikoj meri odbila ukrajinska protuzračna odbrana, koja je oborila 22 od 28 pristiglih bespilotnih letjelica u devet regiona -- Kijevu, Černigovu, Vinjici, Hmeljnicki, Žitomiru, Sumi, Odesi, Mikolajevu i Dnjepropetrovsku.
Rusko granatiranje je takođe ubilo jednu ženu rano 3. decembra u okrugu Dnjepar u južnom regionu Hersona, izvještavaju lokalni zvaničnici.