Azerbejdžanski poslanik kaže da je 'jaka' mogućnost da je Rusija oborila putnički avion
Azerbejdžanski poslanik rekao je u petak da postoji "veoma velika" mogućnost da je pad putničkog aviona ranije ove sedmice posljedica delovanja ruske protivvazdušne odbrane koji su u pripravnosti zbog ukrajinskih napada dronovima.
Sve je više spekulacija da je avion Azerbaijan Airlines, koji je krenuo iz Bakua za Grozni, glavni grad ruske republike Čečenije, možda pogođen raketom protivvazdušne odbrane pre nego što je prešao Kaspijsko more i srušio se u blizini Aktaua u Kazahstanu, pri čemu je poginulo 38 putnika i posada.
Azerbejdžanski poslanik Hikmat Babaoglu rekao je u petak za RSE da je to objašnjenje najvjerovatnije "najbliže istini".
"Ovo je samo mogućnost, ali vrlo jaka, a dosadašnja zapažanja i zaključci podržavaju da je ideja da je avion koji je oboren najbliža istini", rekao je on.
"U ovom konkretnom slučaju, incident uključuje oštećenje azerbejdžanskog aviona na teritoriji Ruske Federacije, a događaj koji je izazvao nesreću se dogodio tamo. Stoga nema sumnje da odgovornost pada na Rusku Federaciju. Ako su ove pretpostavke tačne, odgovornost takođe nesumnjivo leži na Rusiji“, dodao je on.
Kazahstanski stručnjaci stigli su u petak kako bi ispitali mjesto pada i crnu kutiju putničkog aviona Azerbaijan Airlines, dok se množe spekulacije – i dokazi - koje sugerišu da je ruska protivvazdušna raketa možda nehotice pogodila letelicu.
Dok se istraga intenzivira, u zemljama čiji su državljani bili među žrtvama u avionu – Azerbejdžan, Kazahstan, Rusija i Kirgistan – nastavlja se žalost za poginulima i briga za povrijeđene u padu aviona Embraer 190.
Nakon nesreće, neizvjesnost je zahvatila avio-industriju na cijelom Kavkazu.
Avion Azerbaijan Airlinesa koji je letio za ruski banjski grad Mineralnije Vodi poletio je iz Bakua, ali se potom naglo vratio nakon što je dobio obavještenje da je ruski vazdušni prostor kroz koji je trebalo da leti zatvoren.
Azerbaijan Airlines je kasnije saopštio da obustavlja letove za sedam ruskih gradova, uključujući Mineralnije Vodi, Soči, Volgograd, Ufu, Samaru, Grozni i Mahačkalu.
Dok se množe spekulacije neki stručnjaci su ukazivali na rupe koje se vide u repu aviona kao mogući znak da je mogao biti pod vatrom ruskih sistema protivvazdušne odbrane koji su učestvovali u sprečavanju ukrajinskih napada dronovima.
Američki zvaničnik, koji je želio da ostane anoniman, rekao je novinskim agencijama da postoje znakovi da je ruski protivvazdušni sistem možda udario u avion, iako zvaničnik nije naveo detalje.
Neki od dokaza, koje vlasti tek trebaju potvrditi, uključuju snimke iz unutrašnjosti aviona prije pada, slike repnog dijela aviona nakon pada, probijenog rupama, komentare preživjelih i izvještaje koji ukazuju na to da je došlo do napada dronom u vrijeme kada je avion očigledno pokušao da sleti u Grozni.
Reuters je citirao azerbejdžanski izvor upoznat sa istragom koji je rekao da rezultati pokazuju da je avion pogođen sistemom protivvazdušne odbrane Pancir-S, samohodnim protivavionskim topom i raketnim sistemom koji je dizajnirala Rusija.
Komentarišući ove izvještaje azerbejdžanskoj novinskoj agenciji Turan, čini se da je poslanik Rasim Musabjov podržao sumnje, rekavši da je nemoguće poreći da je avion pogođen na ruskoj teritoriji.
"Pojedinci koji su ovo počinili moraju biti krivično odgovorni, mora se platiti odšteta. Ako se to ne dogodi, naravno, odnosi će se pomjeriti na drugačiji nivo", rekao je on, a prenosi Turan.
Nije odmah bilo jasno gdje će crna kutija biti ispitana. Proces bi mogao biti visoko tehnički, a nemaju sve zemlje resurse da poduzmu takav posao.
Gulag Aslanli, lider azerbejdžanskog opozicionog pokreta Musavat, rekao je za RSE da je potrebna međunarodna komisija za istragu incidenta.
"Rusiji se tamo ne može dozvoliti", rekao je on. "Ako će crna kutija biti odnesena u Rusiju i tamo ispitana, sa sumnjom ću gledati na njen ishod."
Zvaničnici su rekli da je obično potrebno oko dvije sedmice da se u potpunosti procijeni crna kutija, iako različiti uslovi mogu promijeniti taj vremenski okvir.
Komentarišući nepotvrđene izvještaje da je avion možda oboren projektilom, predsjednik kazahstanskog senata Maulen Ašimbajev rekao je da "nije moguće" reći šta je moglo oštetiti letjelicu dok se istraga ne završi.
"Pravi stručnjaci sve ovo gledaju i donijeće svoje zaključke. Ni Kazahstan, Rusija, ni Azerbejdžan, naravno, nisu zainteresovani za skrivanje informacija, pa će one biti iznesene u javnost", rekao je Ašimbajev.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov dao je sličan komentar, rekavši: "Moramo sačekati završetak istrage". Bilo je "pogrešno" spekulisati prije nego što stražitelji daju svoje nalaze, dodao je Peskov.
Ruska novinska agencija Interfaks citirala je zvaničnike koji su rekli da je avion, pušten u rad 2013. godine, prošao provjeru održavanja u oktobru i da je pilot imao "ogromno iskustvo", sa više od 15.000 sati letenja.
Predsjednik Azerbaijan Airlines Samir Rzajev takođe je rekao novinarima da je avion bio u potpunosti servisiran u oktobru i da nema znakova tehničkog kvara.
No, rekao je da je prerano za utvrđivanje uzroka: "Avion je pronađen sa crnom kutijom. Nakon detaljnog istraživanja, svi aspekti će biti jasni."
Aviokompanija je obustavila letove duž rute nesreće do završetka istrage.
Ured glavnog tužioca Azerbejdžana saopštio je da se "ispituju svi mogući scenariji".
Kako se prvih sedam preživjelih vratilo u zemlju 26. decembra, Azerbejdžan je obilježio nacionalni dan žalosti. Sahrane četvorice poginulih obavljene su tokom dana, a dodatne sahrane se očekuju u narednim satima i danima.
Nacionalne zastave su okačene na pola koplja širom Azerbejdžana, a čuli su se signali iz vozila, brodova i vozova dok je nacija u podne odala počast žrtvama avionske nesreće.
Zvaničnici u Bakuu rekli su da su povrijeđeni stigli specijalnim letom koji je organiziralo azerbejdžansko Ministarstvo za vanredne situacije i da su povrijeđeni bili u pratnji medicinskih stručnjaka.
Za sada nema informacija o stanju povrijeđenih, koji su bili među 29 preživjelih u nesreći, od kojih su mnogi zadobili teške opekotine.
Ajhan Solomon, glavni konzul Azerbejdžana u Aktauu, rekao je novinarima da su 26 ubijenih državljani Azerbejdžana.
On je rekao da prvi izvještaji pokazuju da je 16 državljana Azerbejdžana preživjelo. "Od toga, 10 do 12 je u dobrom stanju, a ostali su kritični ali stabilni", dodao je.
Nadzorni odbor Azerbaijan Airlinesa saopštio je 26. decembra da će porodice poginulih biti obeštećene sa 40.000 manata (23.460 dolara), dok će povrijeđeni dobiti 20.000 manata (11.730 dolara).
Uz 42 državljana Azerbejdžana, na letu J2-8243 je bilo još 16 ruskih državljana, šest iz Kazahstana i tri državljana Kirgistana, rekli su zvaničnici.
Među preživjelima je devet ruskih državljana, koje je rusko Ministarstvo za vanredne situacije 26. decembra prevezlo u Moskvu. Troje preživjelih Rusa bilo je u kritičnom stanju, prema ruskim zdravstvenim vlastima.
Sve je više spekulacija da je avion Azerbaijan Airlines, koji je krenuo iz Bakua za Grozni, glavni grad ruske republike Čečenije, možda pogođen raketom protivvazdušne odbrane pre nego što je prešao Kaspijsko more i srušio se u blizini Aktaua u Kazahstanu, pri čemu je poginulo 38 putnika i posada.
Azerbejdžanski poslanik Hikmat Babaoglu rekao je u petak za RSE da je to objašnjenje najvjerovatnije "najbliže istini".
"Ovo je samo mogućnost, ali vrlo jaka, a dosadašnja zapažanja i zaključci podržavaju da je ideja da je avion koji je oboren najbliža istini", rekao je on.
"U ovom konkretnom slučaju, incident uključuje oštećenje azerbejdžanskog aviona na teritoriji Ruske Federacije, a događaj koji je izazvao nesreću se dogodio tamo. Stoga nema sumnje da odgovornost pada na Rusku Federaciju. Ako su ove pretpostavke tačne, odgovornost takođe nesumnjivo leži na Rusiji“, dodao je on.
Kazahstanski stručnjaci stigli su u petak kako bi ispitali mjesto pada i crnu kutiju putničkog aviona Azerbaijan Airlines, dok se množe spekulacije – i dokazi - koje sugerišu da je ruska protivvazdušna raketa možda nehotice pogodila letelicu.
Dok se istraga intenzivira, u zemljama čiji su državljani bili među žrtvama u avionu – Azerbejdžan, Kazahstan, Rusija i Kirgistan – nastavlja se žalost za poginulima i briga za povrijeđene u padu aviona Embraer 190.
Nakon nesreće, neizvjesnost je zahvatila avio-industriju na cijelom Kavkazu.
Avion Azerbaijan Airlinesa koji je letio za ruski banjski grad Mineralnije Vodi poletio je iz Bakua, ali se potom naglo vratio nakon što je dobio obavještenje da je ruski vazdušni prostor kroz koji je trebalo da leti zatvoren.
Azerbaijan Airlines je kasnije saopštio da obustavlja letove za sedam ruskih gradova, uključujući Mineralnije Vodi, Soči, Volgograd, Ufu, Samaru, Grozni i Mahačkalu.
Dok se množe spekulacije neki stručnjaci su ukazivali na rupe koje se vide u repu aviona kao mogući znak da je mogao biti pod vatrom ruskih sistema protivvazdušne odbrane koji su učestvovali u sprečavanju ukrajinskih napada dronovima.
Američki zvaničnik, koji je želio da ostane anoniman, rekao je novinskim agencijama da postoje znakovi da je ruski protivvazdušni sistem možda udario u avion, iako zvaničnik nije naveo detalje.
Neki od dokaza, koje vlasti tek trebaju potvrditi, uključuju snimke iz unutrašnjosti aviona prije pada, slike repnog dijela aviona nakon pada, probijenog rupama, komentare preživjelih i izvještaje koji ukazuju na to da je došlo do napada dronom u vrijeme kada je avion očigledno pokušao da sleti u Grozni.
Reuters je citirao azerbejdžanski izvor upoznat sa istragom koji je rekao da rezultati pokazuju da je avion pogođen sistemom protivvazdušne odbrane Pancir-S, samohodnim protivavionskim topom i raketnim sistemom koji je dizajnirala Rusija.
Komentarišući ove izvještaje azerbejdžanskoj novinskoj agenciji Turan, čini se da je poslanik Rasim Musabjov podržao sumnje, rekavši da je nemoguće poreći da je avion pogođen na ruskoj teritoriji.
"Pojedinci koji su ovo počinili moraju biti krivično odgovorni, mora se platiti odšteta. Ako se to ne dogodi, naravno, odnosi će se pomjeriti na drugačiji nivo", rekao je on, a prenosi Turan.
Nije odmah bilo jasno gdje će crna kutija biti ispitana. Proces bi mogao biti visoko tehnički, a nemaju sve zemlje resurse da poduzmu takav posao.
Gulag Aslanli, lider azerbejdžanskog opozicionog pokreta Musavat, rekao je za RSE da je potrebna međunarodna komisija za istragu incidenta.
"Rusiji se tamo ne može dozvoliti", rekao je on. "Ako će crna kutija biti odnesena u Rusiju i tamo ispitana, sa sumnjom ću gledati na njen ishod."
Zvaničnici su rekli da je obično potrebno oko dvije sedmice da se u potpunosti procijeni crna kutija, iako različiti uslovi mogu promijeniti taj vremenski okvir.
Komentarišući nepotvrđene izvještaje da je avion možda oboren projektilom, predsjednik kazahstanskog senata Maulen Ašimbajev rekao je da "nije moguće" reći šta je moglo oštetiti letjelicu dok se istraga ne završi.
"Pravi stručnjaci sve ovo gledaju i donijeće svoje zaključke. Ni Kazahstan, Rusija, ni Azerbejdžan, naravno, nisu zainteresovani za skrivanje informacija, pa će one biti iznesene u javnost", rekao je Ašimbajev.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov dao je sličan komentar, rekavši: "Moramo sačekati završetak istrage". Bilo je "pogrešno" spekulisati prije nego što stražitelji daju svoje nalaze, dodao je Peskov.
Ruska novinska agencija Interfaks citirala je zvaničnike koji su rekli da je avion, pušten u rad 2013. godine, prošao provjeru održavanja u oktobru i da je pilot imao "ogromno iskustvo", sa više od 15.000 sati letenja.
Predsjednik Azerbaijan Airlines Samir Rzajev takođe je rekao novinarima da je avion bio u potpunosti servisiran u oktobru i da nema znakova tehničkog kvara.
No, rekao je da je prerano za utvrđivanje uzroka: "Avion je pronađen sa crnom kutijom. Nakon detaljnog istraživanja, svi aspekti će biti jasni."
Aviokompanija je obustavila letove duž rute nesreće do završetka istrage.
Ured glavnog tužioca Azerbejdžana saopštio je da se "ispituju svi mogući scenariji".
Kako se prvih sedam preživjelih vratilo u zemlju 26. decembra, Azerbejdžan je obilježio nacionalni dan žalosti. Sahrane četvorice poginulih obavljene su tokom dana, a dodatne sahrane se očekuju u narednim satima i danima.
Nacionalne zastave su okačene na pola koplja širom Azerbejdžana, a čuli su se signali iz vozila, brodova i vozova dok je nacija u podne odala počast žrtvama avionske nesreće.
Zvaničnici u Bakuu rekli su da su povrijeđeni stigli specijalnim letom koji je organiziralo azerbejdžansko Ministarstvo za vanredne situacije i da su povrijeđeni bili u pratnji medicinskih stručnjaka.
Za sada nema informacija o stanju povrijeđenih, koji su bili među 29 preživjelih u nesreći, od kojih su mnogi zadobili teške opekotine.
Ajhan Solomon, glavni konzul Azerbejdžana u Aktauu, rekao je novinarima da su 26 ubijenih državljani Azerbejdžana.
On je rekao da prvi izvještaji pokazuju da je 16 državljana Azerbejdžana preživjelo. "Od toga, 10 do 12 je u dobrom stanju, a ostali su kritični ali stabilni", dodao je.
Nadzorni odbor Azerbaijan Airlinesa saopštio je 26. decembra da će porodice poginulih biti obeštećene sa 40.000 manata (23.460 dolara), dok će povrijeđeni dobiti 20.000 manata (11.730 dolara).
Uz 42 državljana Azerbejdžana, na letu J2-8243 je bilo još 16 ruskih državljana, šest iz Kazahstana i tri državljana Kirgistana, rekli su zvaničnici.
Među preživjelima je devet ruskih državljana, koje je rusko Ministarstvo za vanredne situacije 26. decembra prevezlo u Moskvu. Troje preživjelih Rusa bilo je u kritičnom stanju, prema ruskim zdravstvenim vlastima.