Eventualne Trumpove carine i efekti na automobilsku industriju u EU
Dok se novoizabrani američki predsednik Donald Tramp (Trump) sprema da preuzme dužnost 20. januara, evropska automobilska industrija iščekuje dodatne udare zbog njegovih pretnji novim carinama.
Tramp je obećao da će uvesti nove carine na robu koja dolazi iz Kine, Kanade i Meksika kao jedan od prvih poteza nakon inauguracije, što bi moglo da izazove trgovinske ratove.
To je loša vest za evropske proizvođače automobila koji se već suočavaju sa padom prodaje i proizvodnje na ključnim tržištima poput američkog i kineskog.
Potencijalne carine teško bi osetili ne samo vodeći evropski brendovi automobila kao što su Folksvagen, Volvo i Stelantis – konglomerat koji okuplja Fijat, Krajsler i Sitroen – već i zemlje centralne i istočne Evrope čije se ekonomije u velikoj meri oslanjaju na proizvodnju pomenutih marki u svojim fabrikama.
Toma Savić, bivši direktor Zastave zaduženog za izvoz u SAD krajem 1980-ih i početkom 1990-ih, srpskog proizvođača automobila koji je 2008. transformisan u Fijat Krajsler automobili Srbija, rekao je za Radio Slobodna Evropa (RSE) da će carine biti posebno težak udarac za poslovanje
"To bi neizbežno dovelo do smanjenja proizvodnje u Evropi i masovnih otpuštanja", istakao je Savić.
Sa sedištem u Kragujevcu, Fijat Krajsler automobili Srbija već se bori da povrati svoje pozicije pre raspada Jugoslavije ranih 1990-ih kada je sklapao 200.000 automobila godišnje i izvozio ih u 26 zemalja.
Nemačka automobilska industrija će takođe biti veoma ranjiva na Trampove najavljene carine, posebno imajući u vidu da je najjača evropska ekonomija daleko najveći izvoznik putničkih automobila iz regiona u Sjedinjene Države.
Prema nekim procenama, evropski i američki proizvođači automobila mogli bi da izgube do 17 odsto svog kombinovanog godišnjeg profita ako Trampova administracija uvede carine Evropi, Meksiku i Kanadi.
'Carine – najlepša reč u rečniku'
Iako Evropa nije posebno pomenuta u Trampovoj prvoj najavi carina krajem novembra, on je ciljao na Evropsku uniju dok je bio u kampanji ranije ove godine i optužio evropske partnere za nepoštene trgovinske prakse i krađu američkih poslova.
"Oni ne uzimaju naše automobile, ne uzimaju naše poljoprivredne proizvode, ne uzimaju ništa", rekao je Tramp tokom kampanje u oktobru. "Moraće da plate veliku cenu."
"Reč 'carina' je najlepša u rečniku", kazao je tada Tramp.
Američko tržište je glavna destinacija za evropska putnička vozila. Evropski izvoz u SAD je 2023. godine iznosio 42,5 milijardi dolara, navodi Statista, nemačka onlajn platforma specijalizovana za prikupljanje i vizuelizaciju podataka.
Poređenja radi, vrednost američkih vozila izvezenih u EU bila je oko 7,8 milijardi dolara u istom periodu.
Tramp je tokom predizborne kampanje u septembru rekao da želi da nemački proizvođači automobila postanu "američke kompanije" i "ovde grade svoje fabrike".
Dodao je da je spreman da ponudi niske poreze i troškove energije kako bi privukao što više kompanija da započnu proizvodnju u Sjedinjenim Državama.
Nemački proizvođači automobila izbegli su 2016. carine od 35 odsto koje je Tramp najavio - ulaganjem u veću proizvodnju u Sjedinjenim Državama.
Međutim, Trampove nove carine mogle bi da poskupe otvaranje fabrika u SAD za evropske proizvođače.
U procepu između američkih carina i kineskih električnih automobila
Pretnja novim carinama pojačaće pritiske sa kojima se evropska auto-industrija već suočava u nastojanju da osigura pristup tržištu električnih vozila (EV) kojim dominiraju kineski proizvođači.
Ranije ove godine, EU je uvela carine do 35 odsto za električna vozila iz Kine, rekavši da su njihovi "nepravedno subvencionisani" automobili stekli prednost na tržištu na neravnopravan način.
Uz to, opala je prodaja električnih automobila širom EU, jer su neke vlade ukinule subvencije koje su imale za cilj da podstaknu potrošače da kupuju ova vozila.
Uspon kineskih kompanija, kao što je BYD, lidera u proizvodnji električnih vozila, takođe je doveo do toga da zapadni brendovi konstantno gube tržišni udeo u Kini, pri čemu se Folksvagen posebno bori sa padom prodaje.
Između oštrije konkurencije iz Kine, pada prodaje kod kuće i novog pritiska Trampa, mnogim evropskim proizvođačima automobila prete sumorni izgledi.
Fijat Krajsler automobili Srbija se suočava sa slabom potražnjom, uključujući nekoliko marki električnih proizvoda čija je proizvodnja u potpunosti odložena ili se sklapaju u zanemarljivom broju.
Jugoslav Ristić, dugogodišnji sindikalni funkcioner u ovoj fabrici, kaže za Radio Slobodna Evropa da su zastoji posledica "carinskih ratova i nepovoljnih uslova poslovanja".
Takođe, postoji zabrinutost da će automobilska industrija biti dodatno pogođena ako Brisel uzvrati na eventualne američke carine. To bi povećalo troškove za potrošače i u Sjedinjenim Državama i Evropi, a posebno Nemačkoj.
Nemački ekonomski institut predviđa da bi, ako Tramp uvede carine EU od 20 odsto, to moglo koštati nemačku privredu do 192,5 milijardi u naredne četiri godine.
To bi pogodilo delove centralne i istočne Evrope koji zavise od proizvodnje evropskih, pre svega nemačkih automobila.
Saradnja na tekstu: Branko Vučković
Tramp je obećao da će uvesti nove carine na robu koja dolazi iz Kine, Kanade i Meksika kao jedan od prvih poteza nakon inauguracije, što bi moglo da izazove trgovinske ratove.
To je loša vest za evropske proizvođače automobila koji se već suočavaju sa padom prodaje i proizvodnje na ključnim tržištima poput američkog i kineskog.
Potencijalne carine teško bi osetili ne samo vodeći evropski brendovi automobila kao što su Folksvagen, Volvo i Stelantis – konglomerat koji okuplja Fijat, Krajsler i Sitroen – već i zemlje centralne i istočne Evrope čije se ekonomije u velikoj meri oslanjaju na proizvodnju pomenutih marki u svojim fabrikama.
Toma Savić, bivši direktor Zastave zaduženog za izvoz u SAD krajem 1980-ih i početkom 1990-ih, srpskog proizvođača automobila koji je 2008. transformisan u Fijat Krajsler automobili Srbija, rekao je za Radio Slobodna Evropa (RSE) da će carine biti posebno težak udarac za poslovanje
"To bi neizbežno dovelo do smanjenja proizvodnje u Evropi i masovnih otpuštanja", istakao je Savić.
Sa sedištem u Kragujevcu, Fijat Krajsler automobili Srbija već se bori da povrati svoje pozicije pre raspada Jugoslavije ranih 1990-ih kada je sklapao 200.000 automobila godišnje i izvozio ih u 26 zemalja.
Nemačka automobilska industrija će takođe biti veoma ranjiva na Trampove najavljene carine, posebno imajući u vidu da je najjača evropska ekonomija daleko najveći izvoznik putničkih automobila iz regiona u Sjedinjene Države.
Prema nekim procenama, evropski i američki proizvođači automobila mogli bi da izgube do 17 odsto svog kombinovanog godišnjeg profita ako Trampova administracija uvede carine Evropi, Meksiku i Kanadi.
'Carine – najlepša reč u rečniku'
Iako Evropa nije posebno pomenuta u Trampovoj prvoj najavi carina krajem novembra, on je ciljao na Evropsku uniju dok je bio u kampanji ranije ove godine i optužio evropske partnere za nepoštene trgovinske prakse i krađu američkih poslova.
"Oni ne uzimaju naše automobile, ne uzimaju naše poljoprivredne proizvode, ne uzimaju ništa", rekao je Tramp tokom kampanje u oktobru. "Moraće da plate veliku cenu."
"Reč 'carina' je najlepša u rečniku", kazao je tada Tramp.
Američko tržište je glavna destinacija za evropska putnička vozila. Evropski izvoz u SAD je 2023. godine iznosio 42,5 milijardi dolara, navodi Statista, nemačka onlajn platforma specijalizovana za prikupljanje i vizuelizaciju podataka.
Poređenja radi, vrednost američkih vozila izvezenih u EU bila je oko 7,8 milijardi dolara u istom periodu.
Tramp je tokom predizborne kampanje u septembru rekao da želi da nemački proizvođači automobila postanu "američke kompanije" i "ovde grade svoje fabrike".
Dodao je da je spreman da ponudi niske poreze i troškove energije kako bi privukao što više kompanija da započnu proizvodnju u Sjedinjenim Državama.
Nemački proizvođači automobila izbegli su 2016. carine od 35 odsto koje je Tramp najavio - ulaganjem u veću proizvodnju u Sjedinjenim Državama.
Međutim, Trampove nove carine mogle bi da poskupe otvaranje fabrika u SAD za evropske proizvođače.
U procepu između američkih carina i kineskih električnih automobila
Pretnja novim carinama pojačaće pritiske sa kojima se evropska auto-industrija već suočava u nastojanju da osigura pristup tržištu električnih vozila (EV) kojim dominiraju kineski proizvođači.
Ranije ove godine, EU je uvela carine do 35 odsto za električna vozila iz Kine, rekavši da su njihovi "nepravedno subvencionisani" automobili stekli prednost na tržištu na neravnopravan način.
Uz to, opala je prodaja električnih automobila širom EU, jer su neke vlade ukinule subvencije koje su imale za cilj da podstaknu potrošače da kupuju ova vozila.
Uspon kineskih kompanija, kao što je BYD, lidera u proizvodnji električnih vozila, takođe je doveo do toga da zapadni brendovi konstantno gube tržišni udeo u Kini, pri čemu se Folksvagen posebno bori sa padom prodaje.
Između oštrije konkurencije iz Kine, pada prodaje kod kuće i novog pritiska Trampa, mnogim evropskim proizvođačima automobila prete sumorni izgledi.
Fijat Krajsler automobili Srbija se suočava sa slabom potražnjom, uključujući nekoliko marki električnih proizvoda čija je proizvodnja u potpunosti odložena ili se sklapaju u zanemarljivom broju.
Jugoslav Ristić, dugogodišnji sindikalni funkcioner u ovoj fabrici, kaže za Radio Slobodna Evropa da su zastoji posledica "carinskih ratova i nepovoljnih uslova poslovanja".
Takođe, postoji zabrinutost da će automobilska industrija biti dodatno pogođena ako Brisel uzvrati na eventualne američke carine. To bi povećalo troškove za potrošače i u Sjedinjenim Državama i Evropi, a posebno Nemačkoj.
Nemački ekonomski institut predviđa da bi, ako Tramp uvede carine EU od 20 odsto, to moglo koštati nemačku privredu do 192,5 milijardi u naredne četiri godine.
To bi pogodilo delove centralne i istočne Evrope koji zavise od proizvodnje evropskih, pre svega nemačkih automobila.
Saradnja na tekstu: Branko Vučković