Srbija i Rusija, zahlađenje bez sankcija
Značajno manja ekonomska saradnja, ali bez sankcija Moskvi – to su obeležja odnosa Srbije i Rusije u još jednoj godini ruske invazije na Ukrajinu.
Sa sankcijama bi ipak mogla da se suoči Srbija, ukoliko Sjedinjene Države sankcionišu nacionalnu Naftnu industriju Srbije zbog ruskog vlasništva.
To je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekavši da ima zvaničnu potvrdu, ali ponavljajući da uvođenje sankcija Rusiji ni u tom slučaju nije opcija za Beograd.
Igor Novaković iz nevladinog Centra za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC fond) ocenio je za RSE da su trenutni odnosi Srbije i Rusije na mnogo nižem nivou nego što je to bilo pre 2022. godine.
On podseća da je zbog rata u Ukrajini značajno opala ekonomska saradnja Srbije sa Rusijom, koja je pod zapadnim sankcijama i izolacijom.
"Što se tiče političkih odnosa možemo da vidimo da postoji mnogo manje koordinacije. Više je saradnje na rečima nego što se to u stvarnosti odigrava", naveo je Novaković.
Vlasti Srbije istrajavaju u svojoj odluci da Rusiji ne uvode sankcije pozivajući se na "tradicionalno prijateljstvo", podršku u protivljenju nezavisnosti Kosova i zavisnošću u snabdevanju gasom.
Odnosi su ipak u padu, konstatuje i Dimitrije Milić iz nevladine organizacije Novi treći put. On za RSE kaže da je kupovina borbenih aviona "Rafal" od Francuske važan znak slabljenja odnosa sa Rusijom.
"I samim tim izbacivanje ruskih migova 29 iz upotrebe, čime će se smanjiti zavisnost Srbije od Rusije u sferi vojske", dodao je.
Međutim, napominje da u energetici Rusija i dalje ima visok uticaj u Srbiji.
"Dešava se diversifikacija sa novom infrastrukturom i novim ugovorima, ali to ide dosta sporo", dodao je.
Srbija i dalje dominantno zavisi od Rusije u energetskom sektoru, iako je započela diversifikaciju izvora i pravaca snabdevanja gasom.
Činjenicu da Rusija igra značajnu ulogu u snabdevanju Srbije energentima istakao je i ruski predsednik Vladimir Putin kada je u septembru ukazao na pad obima trgovine, pozivajući obe zemlje da uklone prepreke.
Srbija je podržala teritorijalni integritet Ukrajine i nekoliko rezolucija Ujedinjenih nacija kojima se osuđuje ruska agresija, ali istrajava na odbijanju uvođenja sankcija Rusiji.
Koliko je Moskvi bitna Srbija?
Regionalni direktor za Rusiju u RSE Andrej Šari ocenjuje da se ruski interesi u Srbiji povećavaju u zavisnosti od stepena izolacije Moskve u Evropi.
"I što veća ta izolacija bude, to će Srbija i Vučić biti bitniji za Putina", ocenio je.
Iako kaže da Putin ima saveznike i unutar Evropske unije, poput Mađarske i Slovačke, Šari misli da to nije za poređenje sa mogućnostima koje se otvaraju za Moskvu i Kremlj kada je reč o Srbiji.
"Ima tu političkog, bezbednosnog potencijala i interesa za Rusiju", smatra on podsećajući da Rusija ima u Nišu, na jugu Srbije, centar za tehničku saradnju.
Dok Moskva Srpsko-ruski humanitarni centar u Nišu opisuje kao humanitarni za reagovanje na vanredne situacije i elementarne nepogode, zapadne države su sumnjale da se radi o pokušaju uspostavljanja vojne baze.
Vlada Srbije i Srpsko-ruski humanitarni centar nisu ranije odgovorili na pitanja RSE o radu centra.
Šari ocenjuje i da povećani interes Rusije za Srbiju "otvara neke nove mogućnosti i za Vučića".
"On dobija novi prostor za manevrisanje i u Evropi i kod Putina jer Moskva sada mora da trpi neke stvari koje ranije ne bi", dodao je.
Sankcije i dalje nisu opcija
Ministarstvo spoljnih poslova Srbije nije odgovorilo na upit RSE da li Beograd razmatra usaglašavanje sa spoljnom politikom EU i uvođenje sankcija Rusiji, dok je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u više navrata poslednjih nedelja poručio da neće da menja politiku neuvođenja sankcija Rusiji.
On je 3. decembra u izjavi novinarima u Briselu ocenio da se do sada pokazalo da je to bila "dobra politika", te rekao da ga "baš briga ko će za šta da ga kritikuje".
Potom je 13. decembra za kablovsku televiziju Informer izjavio da posle tri godine "ne bi bilo realno da izađe sa stavom da uvodi sankcije Rusiji".
On je tada ocenio i bi američke sankcije NIS-u otvorile "neke nove probleme sa ruskim prijateljima".
"Predstoje nam razgovori sa Rusijom, da vidimo da li (vlasništvo) može da se smanji samo ispod 50 odsto, da mi kupimo jedan deo. Ili ne smemo uopšte, ne znam", rekao je Vučić.
NIS je od 2008. godine u većinskom vlasništvu ruske državne kompanije Gasprom Njeft i njene krovne kompanije Gasprom, dok je oko 30 odsto u vlasništvu Srbije.
Stejt department (State Department) je za RSE naveo da Sjedinjene Američke Države ne objavljuju javno akcije u vezi sa sankcijama.
U odgovoru se dodaje da SAD "ostaju posvećene ometanju prihoda Rusije i mreža nabavki i finansija koje su korišćene da podrže njen rat protiv Ukrajine".
Poslednji sporazum o isporukama gasa, koji su u jeku invazije na Ukrajinu u maju 2022. dogovorili Aleksandar Vučić i ruski predsednik Vladimir Putin, ističe u martu 2025. godine.
Nadu da Srbija neće uvesti sankcije Rusiji, Vučić je izrazio i ruskom predsedniku Vladimiru Putinu u telefonskom razgovoru 20. oktobra.
Vučić je u objavi na Instagramu rekao da je to prvi razgovor nakon gotovo dve i po godine, a da je održan povodom 80 godina od oslobođenja Beograda u Drugom svetskom ratu.
Dan kasnije predsednik Srbije je na RTS-u izjavio da će prisustvovati obeležavanju 80. godišnjice pobede nad fašizmom 9. maja, na Crvenom trgu u Moskvi.
Igor Novaković iz ISAC fonda kaže da se u Beogradu ne naziru naznake uvođenja sankcija Rusiji.
"Meni se čini da se to neće skorije desiti i jedino gde bi moglo da se nešto pomeri je da Srbija postigne određeni napredak u kontekstu evropskih integracija", ocenio je.
Srbija se nadala da će u decembru otvoriti klaster 3, međutim u nedostatku saglasnosti među članicama, EU je pozvala Beograd da izradi pregovaračku poziciju a Brisel će se ovim pitanjem pozabaviti nakon značajnog napretka Beograda po pitanju vladavine prava i dijaloga sa Kosovom.
Srbija već tri godine nije otvorila nijedan klaster u pregovorima o članstvu sa Evropskom unijom, između ostalog i zbog toga što se nije pridružila evropskim sankcijama Rusiji.
"Drugo pitanje je uticaj Rusije na određene krugove, ne samo u Srbiji nego na Zapadnom Balkanu, i koliko bi jedan takav potez u ovom momentu doveo do političke nestabilnosti u Srbiji, ali i u drugim državama", naveo je Novaković govoreći o eventualnim sankcijama Rusiji.
Srbija računa na podršku Rusije u međunarodnim organizacijama u protivljenju nezavisnosti Kosova.
Dimitrije Milić iz Novog trećeg puta dodaje da bi bilo kakvo vidljivo zaoštravanje odnosa sa Rusijom bilo dosta štetno po podršku vladajuće partije s obzirom na popularnost Rusije i ruskog predsednika u Srbiji.
"Pretpostavljam da je iz razloga domaće politike neko ozbiljnije zaoštravanje manje verovatno", ocenio je Milić.
Istraživanje Novog trećeg puta o međunarodnom položaju Srbije iz aprila pokazalo je da najviše ispitanika Rusiju vidi kao kao glavnog političkog partnera Srbije (oko 42 odsto), dok je ruski predsednik Vladimir Putin najpopularniji lider.
Beograd otvoren za ruske ministre i poslanike
Iako nema poseta na visokom nivou, Beograd je poslednje tri godine otvoren za ruske ministre i poslanike koji se nalaze pod zapadnim sankcijama.
Grupa ruskih poslanika posetila je Skupštinu Srbije i krajem novembra kada su zahvalili zbog neuvođenja sankcija.
Tih dana je u Beogradu bila i ministarka kulture Rusije Olga Ljubimova, koja se srela sa ministrom kulture u Vladi Srbije Nikolom Selakovićem i patrijarhom Srpske pravoslavne crkve Porfirijem.
Ljubimova se nalazi pod sankcijama EU, SAD, Velike Britanije i drugih zapadnih zemalja.
Takođe su proruski potpredsednici Vlade Srbije Aleksandar Vulin i Nenad Popović, od početka mandata u maju, bili u više navrata u Rusiji.
Obojica su pod američkim sankcijama, između ostalog i zbog veza sa Rusijom.
Igor Novaković iz ISAC fonda ocenio je za RSE da "očigledno postoji politički interes i Beograda i Moskve da se održava slika bliže saradnje".
"Međutim, pitanje je šta je rezultat tih sastanaka. Ja nemam utisak da, sem tog manifestnog elementa, imamo bilo kakav značajniji rast saradnje i političke koordinate", naveo je.
Pre početka ruske invazije na Ukrajinu, ruski predsednik Vladimir Putin bio je rado viđen gost u Beogradu.
Tako se prilikom njegove posete u januaru 2019. na poziv Vučićeve Srpske napredne stranke, koja je okosnica vladajuće koalicije u Srbiji, ispred Hrama Svetog Save u Beogradu, u znak podrške ruskom predsedniku okupilo više od 100.000 građana.
Dvojica predsednika su se poslednji put srela u oktobru 2023. godine, ali u Pekingu na međunarodnom forumu kineske inicijative "Pojas i put".
Poslednje tri godine Beograd nije bio na putu Putinovih sve ređih putovanja u inostranstvo.
Distanca na zvaničnoj relaciji Beograd – Moskva napravljena je, ali daleko od potpune.
Sa sankcijama bi ipak mogla da se suoči Srbija, ukoliko Sjedinjene Države sankcionišu nacionalnu Naftnu industriju Srbije zbog ruskog vlasništva.
To je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekavši da ima zvaničnu potvrdu, ali ponavljajući da uvođenje sankcija Rusiji ni u tom slučaju nije opcija za Beograd.
Igor Novaković iz nevladinog Centra za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC fond) ocenio je za RSE da su trenutni odnosi Srbije i Rusije na mnogo nižem nivou nego što je to bilo pre 2022. godine.
On podseća da je zbog rata u Ukrajini značajno opala ekonomska saradnja Srbije sa Rusijom, koja je pod zapadnim sankcijama i izolacijom.
"Što se tiče političkih odnosa možemo da vidimo da postoji mnogo manje koordinacije. Više je saradnje na rečima nego što se to u stvarnosti odigrava", naveo je Novaković.
Vlasti Srbije istrajavaju u svojoj odluci da Rusiji ne uvode sankcije pozivajući se na "tradicionalno prijateljstvo", podršku u protivljenju nezavisnosti Kosova i zavisnošću u snabdevanju gasom.
Odnosi su ipak u padu, konstatuje i Dimitrije Milić iz nevladine organizacije Novi treći put. On za RSE kaže da je kupovina borbenih aviona "Rafal" od Francuske važan znak slabljenja odnosa sa Rusijom.
"I samim tim izbacivanje ruskih migova 29 iz upotrebe, čime će se smanjiti zavisnost Srbije od Rusije u sferi vojske", dodao je.
Međutim, napominje da u energetici Rusija i dalje ima visok uticaj u Srbiji.
"Dešava se diversifikacija sa novom infrastrukturom i novim ugovorima, ali to ide dosta sporo", dodao je.
Srbija i dalje dominantno zavisi od Rusije u energetskom sektoru, iako je započela diversifikaciju izvora i pravaca snabdevanja gasom.
Činjenicu da Rusija igra značajnu ulogu u snabdevanju Srbije energentima istakao je i ruski predsednik Vladimir Putin kada je u septembru ukazao na pad obima trgovine, pozivajući obe zemlje da uklone prepreke.
Srbija je podržala teritorijalni integritet Ukrajine i nekoliko rezolucija Ujedinjenih nacija kojima se osuđuje ruska agresija, ali istrajava na odbijanju uvođenja sankcija Rusiji.
Koliko je Moskvi bitna Srbija?
Regionalni direktor za Rusiju u RSE Andrej Šari ocenjuje da se ruski interesi u Srbiji povećavaju u zavisnosti od stepena izolacije Moskve u Evropi.
"I što veća ta izolacija bude, to će Srbija i Vučić biti bitniji za Putina", ocenio je.
Iako kaže da Putin ima saveznike i unutar Evropske unije, poput Mađarske i Slovačke, Šari misli da to nije za poređenje sa mogućnostima koje se otvaraju za Moskvu i Kremlj kada je reč o Srbiji.
"Ima tu političkog, bezbednosnog potencijala i interesa za Rusiju", smatra on podsećajući da Rusija ima u Nišu, na jugu Srbije, centar za tehničku saradnju.
Dok Moskva Srpsko-ruski humanitarni centar u Nišu opisuje kao humanitarni za reagovanje na vanredne situacije i elementarne nepogode, zapadne države su sumnjale da se radi o pokušaju uspostavljanja vojne baze.
Vlada Srbije i Srpsko-ruski humanitarni centar nisu ranije odgovorili na pitanja RSE o radu centra.
Šari ocenjuje i da povećani interes Rusije za Srbiju "otvara neke nove mogućnosti i za Vučića".
"On dobija novi prostor za manevrisanje i u Evropi i kod Putina jer Moskva sada mora da trpi neke stvari koje ranije ne bi", dodao je.
Sankcije i dalje nisu opcija
Ministarstvo spoljnih poslova Srbije nije odgovorilo na upit RSE da li Beograd razmatra usaglašavanje sa spoljnom politikom EU i uvođenje sankcija Rusiji, dok je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u više navrata poslednjih nedelja poručio da neće da menja politiku neuvođenja sankcija Rusiji.
On je 3. decembra u izjavi novinarima u Briselu ocenio da se do sada pokazalo da je to bila "dobra politika", te rekao da ga "baš briga ko će za šta da ga kritikuje".
Potom je 13. decembra za kablovsku televiziju Informer izjavio da posle tri godine "ne bi bilo realno da izađe sa stavom da uvodi sankcije Rusiji".
On je tada ocenio i bi američke sankcije NIS-u otvorile "neke nove probleme sa ruskim prijateljima".
"Predstoje nam razgovori sa Rusijom, da vidimo da li (vlasništvo) može da se smanji samo ispod 50 odsto, da mi kupimo jedan deo. Ili ne smemo uopšte, ne znam", rekao je Vučić.
NIS je od 2008. godine u većinskom vlasništvu ruske državne kompanije Gasprom Njeft i njene krovne kompanije Gasprom, dok je oko 30 odsto u vlasništvu Srbije.
Stejt department (State Department) je za RSE naveo da Sjedinjene Američke Države ne objavljuju javno akcije u vezi sa sankcijama.
U odgovoru se dodaje da SAD "ostaju posvećene ometanju prihoda Rusije i mreža nabavki i finansija koje su korišćene da podrže njen rat protiv Ukrajine".
Poslednji sporazum o isporukama gasa, koji su u jeku invazije na Ukrajinu u maju 2022. dogovorili Aleksandar Vučić i ruski predsednik Vladimir Putin, ističe u martu 2025. godine.
Nadu da Srbija neće uvesti sankcije Rusiji, Vučić je izrazio i ruskom predsedniku Vladimiru Putinu u telefonskom razgovoru 20. oktobra.
Vučić je u objavi na Instagramu rekao da je to prvi razgovor nakon gotovo dve i po godine, a da je održan povodom 80 godina od oslobođenja Beograda u Drugom svetskom ratu.
Dan kasnije predsednik Srbije je na RTS-u izjavio da će prisustvovati obeležavanju 80. godišnjice pobede nad fašizmom 9. maja, na Crvenom trgu u Moskvi.
Igor Novaković iz ISAC fonda kaže da se u Beogradu ne naziru naznake uvođenja sankcija Rusiji.
"Meni se čini da se to neće skorije desiti i jedino gde bi moglo da se nešto pomeri je da Srbija postigne određeni napredak u kontekstu evropskih integracija", ocenio je.
Srbija se nadala da će u decembru otvoriti klaster 3, međutim u nedostatku saglasnosti među članicama, EU je pozvala Beograd da izradi pregovaračku poziciju a Brisel će se ovim pitanjem pozabaviti nakon značajnog napretka Beograda po pitanju vladavine prava i dijaloga sa Kosovom.
Srbija već tri godine nije otvorila nijedan klaster u pregovorima o članstvu sa Evropskom unijom, između ostalog i zbog toga što se nije pridružila evropskim sankcijama Rusiji.
"Drugo pitanje je uticaj Rusije na određene krugove, ne samo u Srbiji nego na Zapadnom Balkanu, i koliko bi jedan takav potez u ovom momentu doveo do političke nestabilnosti u Srbiji, ali i u drugim državama", naveo je Novaković govoreći o eventualnim sankcijama Rusiji.
Srbija računa na podršku Rusije u međunarodnim organizacijama u protivljenju nezavisnosti Kosova.
Dimitrije Milić iz Novog trećeg puta dodaje da bi bilo kakvo vidljivo zaoštravanje odnosa sa Rusijom bilo dosta štetno po podršku vladajuće partije s obzirom na popularnost Rusije i ruskog predsednika u Srbiji.
"Pretpostavljam da je iz razloga domaće politike neko ozbiljnije zaoštravanje manje verovatno", ocenio je Milić.
Istraživanje Novog trećeg puta o međunarodnom položaju Srbije iz aprila pokazalo je da najviše ispitanika Rusiju vidi kao kao glavnog političkog partnera Srbije (oko 42 odsto), dok je ruski predsednik Vladimir Putin najpopularniji lider.
Beograd otvoren za ruske ministre i poslanike
Iako nema poseta na visokom nivou, Beograd je poslednje tri godine otvoren za ruske ministre i poslanike koji se nalaze pod zapadnim sankcijama.
Grupa ruskih poslanika posetila je Skupštinu Srbije i krajem novembra kada su zahvalili zbog neuvođenja sankcija.
Tih dana je u Beogradu bila i ministarka kulture Rusije Olga Ljubimova, koja se srela sa ministrom kulture u Vladi Srbije Nikolom Selakovićem i patrijarhom Srpske pravoslavne crkve Porfirijem.
Ljubimova se nalazi pod sankcijama EU, SAD, Velike Britanije i drugih zapadnih zemalja.
Takođe su proruski potpredsednici Vlade Srbije Aleksandar Vulin i Nenad Popović, od početka mandata u maju, bili u više navrata u Rusiji.
Obojica su pod američkim sankcijama, između ostalog i zbog veza sa Rusijom.
Igor Novaković iz ISAC fonda ocenio je za RSE da "očigledno postoji politički interes i Beograda i Moskve da se održava slika bliže saradnje".
"Međutim, pitanje je šta je rezultat tih sastanaka. Ja nemam utisak da, sem tog manifestnog elementa, imamo bilo kakav značajniji rast saradnje i političke koordinate", naveo je.
Pre početka ruske invazije na Ukrajinu, ruski predsednik Vladimir Putin bio je rado viđen gost u Beogradu.
Tako se prilikom njegove posete u januaru 2019. na poziv Vučićeve Srpske napredne stranke, koja je okosnica vladajuće koalicije u Srbiji, ispred Hrama Svetog Save u Beogradu, u znak podrške ruskom predsedniku okupilo više od 100.000 građana.
Dvojica predsednika su se poslednji put srela u oktobru 2023. godine, ali u Pekingu na međunarodnom forumu kineske inicijative "Pojas i put".
Poslednje tri godine Beograd nije bio na putu Putinovih sve ređih putovanja u inostranstvo.
Distanca na zvaničnoj relaciji Beograd – Moskva napravljena je, ali daleko od potpune.