Vlada Srbije zbog navodnih američkih sankcija razmatra načine snabdevanja naftom i gasom
Vlada Srbije usvojila je Odluku o obrazovanju Koordinacionog tela u cilju obezbeđivanja sigurnog snabdevanja naftom i gasom zbog, kako je navedeno, potencijalnog uvođenja američkih sankcija Naftnoj industriji Srbije (NIS) zbog ruskog vlasništva.
U saopštenju je navedeno da će to telo usmeravati i koordinirati rad i aktivnosti radnih grupa - za praćenje aktivnosti Ministarstva finansija Sjedinjenih Država i Radne grupe za pregovore o zaključenju ugovora o snabdevanju i isporuci prirodnog gasa Srbiji iz Rusije.
Prethodno je predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao za RTS da očekuje papir iz Sjedinjenih Država o uvođenju sankcija Naftnoj industriji Srbije (NIS) zbog ruskog vlasništva 10. ili 13. januara.
Ruske državne kompanije Gasprom Njeft i njena krovna kompanija Gasprom od 2008. godine imaju većinsko vlasništvo u NIS-u od 56,15 odsto, dok je 29,87 odsto u vlasništvu Srbije.
Vučić je 4. januara izjavio da mu je podsekretar SAD za ekonomski rast, energetiku i životnu sredinu Hoze (Jose) Fernandez potvrdio da će ta zemlja uvesti direktne sankcije NIS-u.
Američki Stejt department (State Department) naveo je 16. decembra za RSE da Sjedinjene Države "ne najavljuju javno sankcije", ali da "ostaju posvećene ometanju ruskog generisanja prihoda i mreža nabavki i finansija koje su korišćene da podrže njen rat protiv Ukrajine".
Američki ambsador u Srbiji Kristofer Hil (Christopher Hill) izjavio je 23. decembra RTS-u da nema najava da će biti uvedene sankcije NIS-u zbog ruskog vlasništva.
On je tada rekao da postoji zabrinutost da li NIS u ruskim rukama na neki način pomaže finansiranju rata u Ukrajini i da su to legitimna pitanja koja treba pažljivo razmotriti.
Uprkos pokušajima diverzifikacije izvora snabdevanja od početka ruske invazije na Ukrajinu, Srbija i dalje dominantno zavisi od ruskih energenata, a ta zavisnost bila je jedna od ključnih argumenata zvaničnog Beograda da ne uvede sankcije Moskvi.
Na sednici Vlade Srbije donet je i Zaključak o obrazovanju Radne grupe za vođenje razgovora sa predstavnicima zaposlenih u prosveti o zahtevima za povećanje zarada.
U saopštenju je navedeno da će to telo usmeravati i koordinirati rad i aktivnosti radnih grupa - za praćenje aktivnosti Ministarstva finansija Sjedinjenih Država i Radne grupe za pregovore o zaključenju ugovora o snabdevanju i isporuci prirodnog gasa Srbiji iz Rusije.
Prethodno je predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao za RTS da očekuje papir iz Sjedinjenih Država o uvođenju sankcija Naftnoj industriji Srbije (NIS) zbog ruskog vlasništva 10. ili 13. januara.
Ruske državne kompanije Gasprom Njeft i njena krovna kompanija Gasprom od 2008. godine imaju većinsko vlasništvo u NIS-u od 56,15 odsto, dok je 29,87 odsto u vlasništvu Srbije.
Vučić je 4. januara izjavio da mu je podsekretar SAD za ekonomski rast, energetiku i životnu sredinu Hoze (Jose) Fernandez potvrdio da će ta zemlja uvesti direktne sankcije NIS-u.
Američki Stejt department (State Department) naveo je 16. decembra za RSE da Sjedinjene Države "ne najavljuju javno sankcije", ali da "ostaju posvećene ometanju ruskog generisanja prihoda i mreža nabavki i finansija koje su korišćene da podrže njen rat protiv Ukrajine".
Američki ambsador u Srbiji Kristofer Hil (Christopher Hill) izjavio je 23. decembra RTS-u da nema najava da će biti uvedene sankcije NIS-u zbog ruskog vlasništva.
On je tada rekao da postoji zabrinutost da li NIS u ruskim rukama na neki način pomaže finansiranju rata u Ukrajini i da su to legitimna pitanja koja treba pažljivo razmotriti.
Uprkos pokušajima diverzifikacije izvora snabdevanja od početka ruske invazije na Ukrajinu, Srbija i dalje dominantno zavisi od ruskih energenata, a ta zavisnost bila je jedna od ključnih argumenata zvaničnog Beograda da ne uvede sankcije Moskvi.
Na sednici Vlade Srbije donet je i Zaključak o obrazovanju Radne grupe za vođenje razgovora sa predstavnicima zaposlenih u prosveti o zahtevima za povećanje zarada.