Maduro otišao iz Venecuele, iz Rusije možda i ne

Tokom više od dve decenije, Rusija se utkala u venecuelanski vojni i energetski sektor, kao i političku elitu, dodvoravajući se Ugu Čavezu (Hugo Chavez) i njegovom nasledniku Nikolasu Maduru (Nicolas), vatrenim kritičarima SAD, i uspostavljajući čvrsto uporište na zapadnoj hemisferi.

Tokom 26 godina na vlasti predsednika Vladimira Putina, Rusija je negovala lične odnose, institucionalne veze i komercijalne interese. Analitičari kažu da, uprkos američkom hapšenju Madura, ove veze verovatno neće nestati preko noći.

"Njihovo demontiranje bi bilo skupo i složeno", rekla je za RSE nezavisna analitičarka Aleksandra Sitenko iz Berlina.

Veze se protežu do privremenog rukovodstva Venecuele. Delsi Rodrigez (Delsy Rodriguez), koja je bila potpredsednica pod Madurom, dugo je održavala bliske odnose s Moskvom.

Putin je 2024. dodelio Rodrigez rusko državno odlikovanje Orden prijateljstva i Moskva joj je takođe javno izrazila podršku kao privremenoj liderki.

"Delsi Rodrigez je neko koga Rusi poznaju i s kim mogu da sarađuju", napisao je Mark Galeoti (Gačeotti), analitičar za Rusiju i počasni profesor na Školi za slovenske i istočnoevropske studije Univerzitetskog koledža u Londonu, u blog postu od 7. januara za britanski medij iNews.

Pitanje je sada koliko Rusija realno može da sačuva svoje prisustvo. Mogućnost Moskve da vrši uticaj u bliskoj budućnosti je ograničena, kažu analitičari, a suprotstavljanje SAD bi moglo biti kontraproduktivno.

'Nema razloga da ne pokuša'Kako vreme prolazi od iznenadnog američkog hapšenja Madura u noćnom napadu 3. januara, Kremlj izgleda da sagledava situaciju. Deset dana kasnije, Putin nije dao nikakvu javnu izjavu.

"Moskva nema razloga da ne pokuša da ostane igrač u Venecueli", rekao je za RSE Pol Gobl (Paul Goble), viši saradnik u Fondaciji Džejmstaun. "Ali je malo verovatno da će uskoro preuzeti istaknutu ulogu, jer bi SAD verovatno odgovorile na način koji bi više naštetio Rusiji."

Fokus Rusije na rat u Ukrajini može ograničiti njene mogućnosti i želju da preuzme takvu ulogu.

"Čini se verovatnijim da će Rusija umesto toga fokusirati svoje napore na pokušaj da odvrati dalje američke zaplene sankcionisanih naftnih tankera poput Bela-1/Marinera, s obzirom na važnost globalne fantomske flote za njenu ekonomiju i ratnu mašineriju", rekao je za RSE Henri Zimer (Henry Ziemer), saradnik Američkog programa u Centru za strateške i međunarodne studije.

Američke pomorske snage su u Severnom Atlantiku 7. januara zaplenile tanker "Bela 1" koji je nedavno preimenovan u "Marinera" i plovio pod ruskom zastavom.

To je bio udarac ruskoj upotrebi flote brodova u senci za transport sankcionisanih energetskih proizvoda.

Ruske kritike tog poteza su bile prigušene, premda je Zimer rekao da bi očekivao više ruskih vojnih pretnji odmazdom ako SAD zaplene dodatne tankere, uključujući potencijalno nuklearno demonstriranje moći.

"Ako to uspe u smanjenju američkih mera sprovođenja zakona, to bi indirektno moglo da ublaži pritisak na preostale čavističke strukture u Venecueli", rekao je on, misleći na nasleđe Čaveza, koji je umro 2013. i izabrao Madura za svog naslednika. "Ali ne očekujem da otvorene ruske napore za uticanje na unutrašnju politiku Venecuele."

Sve se vrti oko nafte?Još jedno ključno pitanje je da li Rusija može da održi svoje naftne interese u Venecueli, koja ima najveće dokazane rezerve nafte na svetu, i pošto je Moskva uložila milijarde dolara u taj sektor tokom poslednje dve decenije.

"Rusija bi mogla da pokuša da tvrdi da je ta imovina zakonski zaštićena ruska svojina", rekao je za RSE Vladimir Ruvinski (Rouvinski), profesor političkih studija na Univerzitetu Isisi u Kaliju, Kolumbija.

Moskva je napravila korak u tom smeru 13. januara: Državna kompanija Roszarubežnjeft saopštila je da naftna imovina koja razvija u Venecueli pripadaju Rusiji i da namerava da nastavi da posluje tamo.

Predsednik SAD Donald Tramp (Trump), međutim, naznačio je da Vašington namerava da kontroliše prodaju nafte u Venecueli. On je 9. januara rekao da će SAD prodati Kini i Rusiji "svu naftu koja im je potrebna" dok njegova administracija pokušava da preuzme kontrolu nad izvozom venecuelanske nafte.

"Retorika Bele kuće... sugeriše da će tražiti da američke kompanije imaju preferencijalni pristup mogućnostima u naftnom sektoru i da će verovatno odbaciti pretenzije Rusije na naftnu infrastrukturu", rekao je Zimer za RSE.

Ubrzo posle osnivanja 2020. godine, Roszarubežnjeft je stekao venecuelanske naftne aktive od ruskog državnog giganta Rosnjefta nakon što su SAD uvele sankcije dvema podružnicama Rosnjefta zbog trgovine venecuelanskom naftom.

Ta kompanija ima drugo po veličini strano u naftnom sektoru Venecuela posle kineskog Sinopeka, koji ima pravo na oko 2,8 milijardi barela, pokazuju podaci koje je objavio Bloomberg News.

Istovremeno, Rosnjeft – na čijem je čelu bliski Putinov saveznik Igor Sečin koji je negovao bliske veze s Venecuelom, posebno pod Čavezom – i dalje ima kancelariju u Karakasu, što, prema Sitenko, znači da nije odustao od nade da će se eventualno vratiti u tu zemlju.

Vojno nasleđe MoskveMimo industrije ugljovodonika, Zimer rekao je: "Ne bih isključio mogućnost da SAD dozvole, na primer, ruskim privatnim kompanijama da nastave da prodaju svoje proizvode u Venecueli ili ruskim preduzećima da sklapaju poslove u sektoru koji nije vezan za naftu ili odbranu."

Rusija je godinama glavni snabdevač Venecuele oružjem, obezbeđujući sisteme protivvazdušne odbrane, avione i lako oružje.

U oktobru kada je Vašington raspoređivao snage na Karibima dok je razmatrao vojne opcije u vezi s, kako je navodio, kampanjom protiv narkotika, Maduro je tvrdio da Venecuela ima oko 5.000 ruskih protivvazdušnih raketa Igla-S raspoređenih na "ključnim pozicijama protivvazdušne odbrane".

Otprilike u isto vreme, Ruski servis RSE i drugi mediji su izvestili o mogućim isporukama ruskih komponenti protivvazdušne odbrane, uključujući Pancir-S sistem.

Vojnici na terenu?Ruski ambasador u Venecueli je 10. januara na ruskoj državnoj televiziji sugerisao da je ruska protivvazdušna odbrana Venecuele bila neefikasna tokom američke operacije hvatanja Madura, navodeći "ozbiljne probleme" s komunikacijom između elemenata sistema.

Pozivajući se na neimenovane američke zvaničnike, The New York Times je 12. januara objavio da sistemi protivvazdušne odbrane S-300 i Buk M-2 nisu bili povezani na radare kada se dogodio američki napad, dodajući time detalje na tvrdnje ambasadora Sergeja Melika-Bagdasarova.

Jedno nerešeno pitanje je sudbina oko 100 pripadnika ruskog vojnog osoblja poslatih u Venecuelu 2019. godine, zbog, kako je navela Moskva, misije obuke i savetovanja, u vreme izazova Madurovoj vlasti uz podršku SAD.

Nije bilo zvanične potvrde njihovog povlačenja. Ruvinski je za RSE rekao da "dugo nije čuo za rusko vojno prisustvo u Venecueli", dodajući: "Da je tamo bilo čak i 100 Rusa, lokalna ruska zajednica bi znala".

Moguće objašnjenje za relativno blagu reakciju Rusije na američko hapšenje Madura i zarobljavanje tankera je, kako na to ukazuju dokazi, dugogodišnju želju Kremlja za razumevanje po kojem bi Rusija prihvatila dominaciju SAD na zapadnoj hemisferi u zamenu za slobodu u onome što Moskve smatra svojom sferom uticaja, posebno u Ukrajini.

"Mislim da Rusija sada pravi pauzu da vidi kako će se to odvijati", rekao je Ruvinski.