Postoji račun, ali ne i podaci o državnom novcu za Srpsko-ruski centar u Nišu
Za četrnaest godina postojanja zajedničkog Srpsko-ruskog humanitarnog centra u Nišu, vlasti u Srbiji ne podnose račun o njegovom finansiranju.
Dok Centar, institucije Srbije i Ambasada Rusije u Beogradu ne odgovaraju na pitanja, Radio Slobodna Evropa (RSE) je utvrdio da je Srpsko-ruski centar na listi korisnika novca iz budžeta Srbije.
Ovaj centar nalazi se na spisku budžetskih korisnika za 2025. godinu, kojeg je objavila Uprava za trezor Ministarstva finansija.
Koliko novca je prebačeno Centru, nema javno dostupnih podataka, a nadležna ministarstva ne dostavljaju te podatke.
A RSE je utvrdio i da Centar od januara 2014. godine ima aktivan dinarski račun u Upravi za trezor, koji služi za prebacivanje budžetskog novca.
Smešten u Nišu, nadomak drugog najvećeg aerodroma u državi, Centar je u Moskvi opisivan kao "najznačajniji na Balkanu" za reagovanje na vanredne situacije i elementarne nepogode.
Zapadne države su, međutim, izrazile sumnju da se radi o pokušaju uspostavljanja obaveštajne i vojne baze - ukazujući i na blizinu Centra vojnoj bazi NATO na Kosovu.
Ko je podneo zahtev za zatvaranje niškog centra Skupštini Srbije?Njegovo zatvaranje je od vlasti u Srbiji sada zvanično zatražila i opozicija.
Deo proevropskih opozicionih poslanika je krajem decembra parlamentu predao zahtev za ukidanjem međudržavnog sporazuma Srbije i Rusije, na osnovu kojeg je Centar osnovan 2012. godine.
"Postoji čitav spektar sumnji kada je reč o tom centru", ističe za RSE predsednik opozicionog Pokreta slobodnih građana Pavle Grbović.
Smatra da je u slučajevima elementarnih nepogoda u Srbiji javnost "tek sporadično i u vrlo malom obimu" dobijala informacije o angažovanju pripadnika Srpsko-ruskog humanitarnog centra i njihove mehanizacije.
"Ne znamo da li ostvaruje propisane ciljeve, niti kako se finansira. Postavljali smo poslanička pitanja Skupštini, ministarstvima i drugim relevantnim institucijama i nismo dobili odgovor", dodaje on.
Razlog za ukidanje je, kako naglašava Grbović, i geopolitičke prirode.
"Ne mogu se zanemariti sumnje koje dolaze od predstavnika Evropske unije i drugih zemalja – da postoje ozbiljne indicije da se Centar zloupotrebljava i za obavljanje delatnosti koje izlaze iz okvira civilnih, pre svega kada je reč o obaveštajnim poslovima, i da se koristi kao svojevrsna zamena za određene špijunske centre u regionu", pojašnjava on.
Nije poznato da li će se predlog opozicije naći na dnevnom redu parlamenta. O tome odlučuje vladajuća većina.
Vlada Srbije nije odgovorila za RSE kako reaguje na zahtev za ukidanjem Srpsko-ruskog centra.
Kako je Centar registrovan u Srbiji?Srpsko-ruski humanitarni centar u Srbiji, prema javno dostupnim podacima, ima matični i poreski broj.
Prema sporazumu, trebalo bi da bude registrovan kao međuvladina humanitarna neprofitna organizacija.
Ali, da li je to tako, nije poznato.
Pod tim imenom, Centra nema u bazi Agencije za privredne registre Srbije, u kojoj su registrovana sva privredna društva.
U APR-u, Centar je tražila i opozicija.
"Pitali smo vlast da li je Srpsko-ruski humanitarni centar registrovan prema zakonima Srbije, i ako jeste gde se može pronaći i u skladu sa kojim zakonom. Nemamo nikakvo obrazloženje zašto nam ne dostavljaju te informacije, nismo ih dobili, naišli smo na ćutanje", naglašava opozicioni poslanik Pavle Grbović.
Ko finansira Centar?Prema međudržavnom sporazumu, za Centar su nadležni Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije i rusko Ministarstvo za civilnu zaštitu i vanredne situacije.
Osnovan je novcem iz budžeta Rusije i Srbije, a RSE je ranije utvrdio da je Srbija sa 1,8 miliona dolara finansirala kompleks zgrada nadomak niškog aerodroma u kojima se Centar od 2012. nalazi.
Srpsko-ruski humanitarni centar je tada tvrdio da je ruska strana uložila 41 milion dolara.
A ko danas plaća zaposlene, ulaganje u opremu i ostale troškove, Radiju Slobodna Evropa nije odgovoreno.
Prema sporazumu, rad Centra se može finansirati iz državnih budžeta, grantova i donacija ili od prihoda koje Centar zarađuje pružanjem usluga.
A pored aktivnog računa koji služi za transfer državnog novca, Centar je na listi budžetskih korisnika koju objavljuje Uprava za trezor.
Prema toj listi, novac bi centru trebalo da se prebacuje iz budžeta MUP-a Srbije.
Međutim, u delu državnog budžeta koji je namenjen MUP-u, nisu direktno prikazani troškovi Srpsko-ruskog humanitarnog centra.
Vlada Srbije, ministarstva finansija i unutrašnjih poslova nisu odgovorili na pitanja o državnom finansiranju Centra.
U bazi računa Narodne banke vidi se i da je Srpsko-ruski humanitarni centar u jednom danu otvorio 11 deviznih i pet dinarskih računa.
Svi su 15. februara 2023. godine otvoreni u privatnoj Aik banci i i dalje su aktivni.
Novčani iznosi na ovim računima i njihova namena nisu poznati, niti je Centar za RSE odgovorio na pitanja o njima.
Da li će Centar biti ukinut?Nerealno je očekivati da vlast odgovori na zahtev opozicije za ukidanjem Srpsko-ruskog humanitarnog centra, smatra Predrag Petrović iz nevladinog Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.
"Ukidanje bi predstavljalo prst u oko Rusiji, što svakako ne odgovara Vučićevoj vlasti (predsednika Srbije, Aleksandra)", zaključuje on.
Zvaničnici u Beogradu i Moskvi sarađuju uprkos pozivima Zapada da Srbija, kao kandidat za članstvo u EU, uvede sankcije Rusiji nakon invazije na Ukrajinu u februaru 2022.
"Ruske vlasti u velikoj meri podržavaju režim u Srbiji. To je možda i najubedljivije kroz podršku ruskih bezbednosnih službi, koju su javno dali tokom antivladinih protesta 2025. godine", podseća Petrović.
Da vlast, predvođena Vučićevom Srpskom naprednom strankom, usvoji zakon kojim bi se omogućilo zatvaranje centra, ne očekuju ni opozicione partije.
"To je ista grupacija koja već tri meseca ne sme da izgovori koja je to strana obaveštajna služba organizovala paramilitarne kampove na području Srbije i iz koje zemlje dolazi - a dolazi iz Rusije", ističe Pavle Grbović.
"Ali smatramo da Srbija ne sme da bude ničije igralište za takve prljave poslove, pa ni rusko", zaključuje on.
Krajem septembra 2025, na zapadu Srbije, kod Loznice, otkriven je paravojni kamp u kojem su strani državljani obučavani za izazivanje nereda u Moldaviji.
Policija je tada uhapsila dvojicu srpskih državljana, a vlasti u Beogradu nisu označile Rusiju kao organizatora, uprkos tvrdnjama Moldavije.
"U kontekstu ovih okolnosti i činjenica da postoji živa saradnja između ruskih i srpskih službi bezbednosti, ne treba odbaciti tumačenje da je Srpsko-ruski humanitarni centar zapravo logistička baza za izvođenje hibridnih operacija na Balkanu", ocenjuje Predrag Petrović.
Te optužbe su tokom godina odbacivali i Centar i vlasti u Srbiji.
Petrović ocenjuje i da "prava svrha" Centra nije bila pomoć građanima u vanrednim situacijama, već da služi kao "propagandni alat" Moskve u širenju proruskih narativa u Srbiji i regionu.
Posebnu pažnju tokom izazivao je i zahtev Rusije da Srbija osoblju Centra dodeli diplomatski status.
Reč je o specijalnom statusu koji za sobom povlači određene privilegije, poput slobode kretanja, ne samo u Srbiji već i u regionu, kao i imunitet u slučaju počinjenog krivičnog dela na teritoriji Srbije.
Vlasti za sada takav status nisu odobrile osoblju centra, a institucije Srbije nisu odgovorile za RSE šta se dešava sa tim zahtevom.
Šta (ne) radi Srpsko-ruski humanitarni centar?O aktivnostima Centra u vanrednim situacijama nema mnogo zvaničnih informacija.
RSE je analizirao njihova saopštenja i objave na društvenim mrežama tokom 2024. i 2025. godine.
Fokus Centra u tom periodu bile su obuke za vatrogasce i spasioce iz Srbije, učenike i studente, volontere i planinare.
Pripadnici Centra bili su u protekle dve godine i na vežbama u Rusiji i Belorusiji – jedna od njih je velika vežba "Bezbedan Arktik", održana u arktičkoj zoni Rusije krajem januara 2025.
Vežba, sa testiranjem i prikazom nove opreme, održana je u vreme rastuće vojne konfrontacije Rusije i Zapada u ovom strateški važnom regionu.
Srpsko-ruski humanitarni centar su obilazile delegacije Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije i ruskog Ministarstva za vanredne situacije – na čelu sa visokim ruskim zvaničnicima.
Tokom 2025. pustili su u rad novi vatrogasno-spasilački poligon. Koliko je koštao i ko ga je platio, nije poznato.
A od reagovanja Centra u vanrednim situacijama izdvajaju se veliki požari koji su tokom leta 2025. pogodili južnu i centralnu Srbiju.
Zabeležene su stotine požara, u kojima nije bilo stradalih, ali je pričinjena velika materijalna šteta. Izgorelo je nekoliko stotina objekata i više hiljada hektara poljoprivrednog zemljišta.
Srpsko-ruski humanitarni centar je, kako navode na sajtu, na zahtev MUP-a Srbije sa nekoliko vozila učestvovao u gašenju požara na teritoriji Niša, Leskovca, Pirota, Vranja, Prokuplja, Kuršumlije.
"Javnost u Srbiji nema konkretnu predstavu o tome šta je Centar radio prethodnih godina, jer da je drugačije, građani bi bili u velikoj meri razočarani. Činjenice ukazuju da je angažman centra veoma mršav ili je potpuno izostao, što je posebno izraženo u vanrednim situacijama u proteklih nekoliko godina", zaključuje Predrag Petrović.
U prvim danima 2026. zbog snežnih padavina je u 11 opština proglašena vanredna situacija. Hiljade ljudi su ostale bez struje.
Građani u delovima ugroženih opština imaju poteškoće i sa grejanjem, vodosnabdevanjem, signalom mobilne telefonije, neprohodnim putnim pravcima.
A Centar je, prema podacima sa njihovog sajta, privremeno ustupio šest agregata opštini Majdanpek na istoku Srbije.
Opozicija, pored ukidanja Centra, od vlasti u Srbiji traži i da se novac uloži u jačanje domaćih kapaciteta civilne zaštite i edukaciju građana.
"Kako bismo bili spremniji da odgovorimo na različite elementarne nepogode, jer poslednjih dana pokazujemo da očigledno nismo spremni", naglašava Pavle Grbović.
Ko se obučava u Centru?Kroz Srpsko-ruski humanitarni centar je, prema njihovom izveštaju za 2025. godinu, prošlo više od 1.200 polaznika.
Instruktori, od kojih su mnogi dolazili sa akademije Ministarstva civilne odbrane Rusije, obučavali su ih za prevenciju, reagovanje i upravljanje u vanrednim situacijama.
Među polaznicima je najviše bilo pripadnika Sektora za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije.
Takođe, u Centru su obučavane vatrogasne jedinice Naftne industrije Srbije, koja je od januara 2025. pod američkim sankcijama zbog većinskog ruskog vlasništva.
Obuku su pohađali i pripadnici Republičke uprave civilne zaštite bosanskohercegovačkog entiteta Republika Srpska.
A pripadnici Centra su u junu 2025. održali vežbu i sa vatrogascima u Tivtu, u Crnoj Gori.
Optužbe iz VašingtonaGlavne zamerke Zapada tokom godina postojanja Centra odnosile su se na to bi on mogao da bude ispostava za špijunske aktivnosti Kremlja i odgovor Rusije na proširenje EU i širenje NATO-a na Zapadnom Balkanu.
U junu 2017, tadašnji visoki zvaničnik Stejt departmenta Hojt Brajan Ji (Hoyt Brian Yee) poručio je da su SAD zabrinute zbog izgradnje ruskog centra u Srbiji i potencijalnog specijalnog statusa osoblja.
"Ne verujemo da Rusija ima dobre namere da pomogne Balkanu da ide ka EU", rekao je tada Ji.
On je dodao da Centar u Nišu, blizu granice sa Kosovom, gde SAD imaju oko 600 američkih vojnika i 4.000 pripadnika NATO mirovnih snaga, nije pozitivan pomak.
"Važno je, i to uverenje delimo sa Vladom Srbije, da Srbija ima potpunu kontrolu nad svojom teritorijom i svega što je na njoj. Ako dozvoli Rusiji da oformi centar za špijunažu, izgubiće kontrolu nad delom svoje teritorije", istakao je Ji.
Tada je reagovala Ana Brnabić, sa funkcije premijerke Srbije, ocenjujući da to pitanje "previše ispolitizovano".
Opomene o Centru i iz BriselaŠta radi Srpsko-ruski humanitarni centar u Nišu, Srbiju je više puta pitala i Evropska unija.
"Srbija treba da informiše EU o aktivnostima centra u Nišu i njegovoj integraciji u sistem upravljanja vanrednim situacijama", navodi se u izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije iz 2023. godine.
Brisel je u svojim izveštajima ukazivao da vlasti u Beogradu treba da obezbede da Srpsko-ruski humanitarni centar u Nišu "ne duplira ulogu Koordinacionog centra Evropske komisije za hitne slučajeve".
Centri poput niškog, na osnovu međudržavnog sporazuma sa Rusijom, ne postoje u državama članicama Evropske unije.
A Srbija je, kao kandidat za članstvo u EU, deo evropskog mehanizma civilne zaštite.
Pomoć je koristila više puta – na primer, tokom pandemije korona virusa ili razornih majskih poplava 2014. godine.
Za sektor civilne zaštite u Srbiji od 2014. godine iz Brisela je stiglo više od 250 miliona evra pomoći, podaci su delegacije EU u Srbiji.
Kako centar radi nakon zapadnih sankcija?Od početka ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022, Zapad traži od vlasti u Beogradu da uvedu sankcije Rusiji, što Srbija odbija.
Pored opomena da se nije usaglasila sa restriktivnim merama protiv Rusije, Brisel ukazuje i da je Srbija intenzivira bilateralne kontakte na visokom nivou sa Moskvom, što "dodatno otvara pitanja o strateškom usmerenju Srbije ".
Predrag Petrović iz nevladinog Beogradskog centra za bezbednosnu politiku ukazuje da su zapadne sankcije Kremlju u protekle četiri godine uticale na smanjenje aktivnosti srpsko-ruskog centra u Nišu.
"Važna okolnost je to što je Srbija okružena NATO članicama, pa je otud i sama logistika veoma otežana", dodaje on.
Gde još Moskva ima centre poput niškog?Predrag Petrović podseća da centri za vanredne situacije, poput niškog, postoje i u drugim državama sa kojima Moskva ima dobre političke veze.
"Na primer, centar postoji i na Kubi. Ali, za razliku od Srbije, u drugim državama su oni bolje definisani i integrisani u nacionalni, institucionalni okvir koji se odnosi na vanredne situacije", dodaje on.
Među državama gde Moskva poslednjih deset godina ima centar je i Jermenija.
Rusko-jermenski centar za humanitarno reagovanje sa niškim ima potpisan sporazum o saradnji, uz međusobne posete i obuke zaposlenih.
Tako su, pripadnici Srpsko-ruskog centra tokom 2025. bili posmatrači na vežbi u Jerevanu, gde su učestvovali i vatrogasci-spasioci Rusije, Belorusije, Alžira, Bahreina, Kazahstana, Kirgistana, Kipra, Egipta, Jordana, Libana, Malezije, Saudijske Arabije.
Centri, kako ukazuje Petrović, nisu jedini instrument saradnje Moskve sa drugim državama u vanrednim situacijama.
Cilj im je, pored ostalog, širenje "dobre slike" o Rusiji.
"Vanredne situacije su tu jako pogodan alat. Ako oprema i ljudstvo koje ste vi poslali pomognu u spašavanju ljudi i imovine i saniranju štete, vi onda možete značajno da poboljšate predstavu o državi iz koje je ta pomoć došla", ističe on.
"To je veoma pogodno za Moskvu, da je građani drugih država ne vide samo kroz prizmu tvrde moći, vojnu tehniku i naoružanje, na čemu je propaganda Moskve proteklih godina posebno insistirala", zaključuje Petrović.