Costa: Članice EU ujedinjene oko podrške Danskoj i Grenlandu
Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta (Costa) izjavio je da su članice Evropske unije (EU) ujedinjene oko principa međunarodnog prava, teritorijalnog integriteta i nacionalnog suvereniteta, uključujući podršku i solidarnost sa Kraljevinom Danskom i Grenlandom.
On je u govoru na plenarnoj sednici Evropskog parlamenta u Strazburu poručio da samo Danska i Grenland mogu odlučivati o svojoj budućnosti.
"Ne možemo prihvatiti da zakon najjačeg prevlada nad pravima najslabijih, jer međunarodna pravila nisu opciona, a savezi se ne mogu svesti samo na niz transakcija", rekao je predsednik Evropskog saveta.
Dodao je da Evropska unija ne može prihvatiti kršenja međunarodnog prava, niti ljudskih prava, bilo gde u svetu.
Priznao je da geopolitički izazovi sa kojima se Evropa suočava ponekad deluju zastrašujuće. Pritom je naveo agresiju Rusije na Ukrajinu, potkopavanje međunarodnog poretka zasnovanog na pravilima, kao i dovođenje u pitanje ključnih saveza.
"Sve ove tri dimenzije trenutno su na testu u transatlantskim odnosima", istakao je Košta, dodajući da je to jedan od razloga zbog kojih je odlučio da sazove hitni samit lidera država članica EU.
Osvrćući se na pretnje američkog predsednika Donalda Trampa (Trump) da uvede carine pojedinim evropskim državama, Antonio Košta ocenio je da bi takve mere "potkopale transatlantske odnose i bile nespojive sa trgovinskim sporazumom između EU i SAD".
"Spremni smo da branimo sebe, naše države članice, naše građane i naše kompanije od bilo kog oblika prisile. Evropska unija ima snagu i instrumente za to", poručio je predsednik Evropskog saveta.
Američki predsednik je 17. januara najavio da će uvesti carine pojedinim evropskim državama, nakon što su se javno usprotivile njegovim nastojanjima da preuzme kontrolu nad Grenlandom i poslale vojno osoblje na ostrvo, u znak podrške Danskoj i prisustvu NATO-a.
Na meti američkog predsednika nalazi se osam evropskih država: Danska, Finska, Francuska, Nemačka, Holandija, Norveška, Švedska i Velika Britanija.
Instrumenti koje je u svom govoru pomenuo Košta odnose se na paket kontramera kojima Evropska unija raspolaže i koje je spremna da aktivira ukoliko Sjedinjene Američke Države uvedu carine tim zemljama.
EU bi mogla da oživi paket kontracarina u vrednosti od 93 milijarde evra, usmeren na listu američkih industrijskih i poljoprivrednih proizvoda obuhvaćenih hitnim merama – od jahti do soje.
Ovaj paket pripremljen je prošlog proleća, nakon što je američki predsednik u aprilu predstavio sveobuhvatne carine. Te mere su privremeno suspendovane nakon što su Tramp i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (von der Leyen) postigli dogovor o trgovinskim odnosima. Suspenzija paketa automatski ističe 6. februara, što znači da bi kontracarine stupile na snagu narednog dana, ukoliko Evropska unija ne odluči da suspenziju produži.
Francuski predsednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron) zatražio je pokretanje evropskog "instrumenta protiv prisile".
Reč je o instrumentu Evropske unije u oblasti trgovinske i spoljne politike koji omogućava Uniji da odvraća, reaguje i suprotstavi se ekonomskoj prisili trećih zemalja prema celoj EU ili njenim državama članicama. Instrument je stupio na snagu u decembru 2023. godine, ali do sada nijednom nije aktiviran.