Kazahstan pod pritiskom Kine pred novo suđenje zatvorenim aktivistima

Dokumenti u koje je RSE imao uvid podvlače pritisak kineske vlade u pozadini krivičnog gonjenja 19 aktivista u Kazahstanu koji su organizovali demonstracije protiv kineskih masovnih kampova za interniranje Ujgura i pripadnika drugih muslimanskih manjina u Sinđangu.

RSE je dobio diplomatsku notu koju je Generalni konzulat Kine u Almatiju poslao kazahstanskom Ministarstvu spoljnih poslova, u kojoj se protest koji su aktivisti organizovali 13. novembra opisuje kao "otvorena provokacija protiv digniteta Narodne Republike Kine i uvreda ugleda Komunističke partije Kine i kineskog lidera" i koja poziva kazahstanske vlasti da "ozbiljno istraže" incident.

RSE je pregledao sudske materijale podnete protiv aktivista – koji su deo Nagiz Atažurta, neregistrovane grupe koja radi s porodicama čiji su rođaci nestali u Sinđangu – koji pokazuju da su istražitelji kazahstanske vlade naveli diplomatsku notu kao ključno opravdanje za pokretanje krivičnog postupka po kazahstanskog zakona koji kriminalizuje "podsticanje nacionalnog, etničkog ili drugog društvenog razdora" kada ga počini grupa.

Protest je "negativno uticao na prijateljstvo dve nacije", navodi se u kazahstanskoj optužnici u koju je RSE imao uvid. "Kineska strana je izrazila ozbiljnu zabrinutost u vezi s incidentom. (Kineski) Generalni konzulat izrazio je nadu da će akcija biti propisno istražena".

Odredba zakona, koju grupe za ljudska prava široko kritikuju kao nejasnu i podložnu zloupotrebama, nosi kaznu zatvora do 10 godina.

Takve ozbiljne kazne uoči suđenja zakazanog za 21. januar pred sudom u jugoistočnom gradu Taldikorganu dovele su do toga da se taj proces pretvori u jedan od najobuhvatnijih slučajeva protiv aktivizma u vezi s kineskom politikom u Sinđangu, ističući porast uticaja Pekinga u Kazahstanu i snažan pritisak na drugačija mišljenja u toj centralnoazijskoj zemlji.

Erlan Žetibajev, portparol kazahstanskog Ministarstva unutrašnjih poslova, potvrdio je za RSE da je "Ministarstvo spoljnih poslova Republike Kazahstan održalo redovan sastanak s kineskim ambasadorom u Kazahstanu" u novembru, ali nije komentarisao notu koju je poslao kineski konzulat.

"Tokom sastanka, pored bilateralnih pitanja, razgovaralo se i o incidentu koji se dogodio u ujgurskom okrugu Almatinske oblasti 13. novembra 2025. godine, a kineska strana je obaveštena o merama koje su preduzele agencije za sprovođenje zakona Republike Kazahstan u vezi s tim incidentom".

Trenutno je 13 aktivista u pritvoru, dok je šest u kućnom pritvoru, uključujući Nazigul Maksutkan, trudnu aktivistkinju čija je dobrobit, i dobrobit njenog nerođenog deteta, postala fokus grupa za ljudska prava u zemlji posle pokretanja krivičnog gonjenja.

Vladin slučaj protiv AtažurtaSlučaj iznet protiv 19 aktivista usredsređen je na demonstracije 13. novembra u selu Kalžat na istoku Kazahstana, samo nekoliko kilometara od kineske granice. Grupa se okupila kako bi protestovala zbog postupanja Kine prema Kazasima i Ujgurima u Sinđangu i zahtevala oslobađanje Alimnura Turganbaja, naturalizovanog kazahstanskog državljanina poreklom iz Sinđanga, koji je u pritvoru u Kini od jula.

Rođaci kažu da je Turganbaj pritvoren dok je bio u Kini zbog posla i da se od tada ne zna gde je.

Prema optužnici, aktivisti su se "unapred okupili" i koristili društvene mreže i druge medije za širenje materijala navodno usmerenih na podsticanje međuetničke netrpeljivosti i vređanje "nacionalnog dostojanstva i časti" kineskih državljana.

Državni forenzički stručnjaci su navodno zaključili da video snimci protesta objavljeni na internetu pokazuju "znake podsticanja međuetničkog razdora ili nacionalnog neprijateljstva", uključujući "nepoštovanje nacionalnih simbola".

Na tim video snimcima protesta, učesnici se mogu videti kako pale tri male kineske zastave i portret kineskog lidera Si Đinpinga dok skandiraju: "Zaustavite pritisak i nepravdu protiv kazačkog i ujgurskog naroda" i "Dole Komunistička partija! Dole Si Đinping!"

Policija je privela većinu demonstranata na licu mesta, a lokalni sud je kasnije osudio nekoliko njih za "sitno huliganstvo", izdajući novčane kazne ili pritvor do 15 dana.

Međutim, posle kineske diplomatske note kazahstanskim vlastima, slučaj protiv njih je eskalirao.

"Kazahstanske vlasti bi trebalo da povuku krivične prijave protiv aktivista Atadžurta i odmah oslobode one koji su u pritvoru", rekla je Maja Vang, zamenica direktora za Aziju u organizaciji Hjuman rajts voč (Human Rights Watch). "Umesto da pomaže kinesku represu, kazahstanska vlada bi trebalo da izvrši pritisak na kinesku vladu da zaustavi svoje zločine protiv čovečnosti u Sinđangu."

Otkad je Pekinga pojačao represivne mere 2017. u severozapadnoj provinciji Sinđang, više od milion Ujgura, Kazaha, Kirgiza i pripadnika drugih muslimanskih manjina smešteno je u masovne pritvorne kampove. Desetine hiljada kazahstanskih građana imaju porodične ili kulturne veze sa Sinđangom – gde mnogi imaju rođake koji su nestali, pritvoreni ili su pod strogim nadzorom.

Te veze preko granice su u jednom trenutku dovele do toga da Kazahstan neočekivano postane žarištem antikineskog aktivizma u centralnoj Aziji, ali je Astana, koja deli dugu granicu i duboku ekonomsku međuzavisnost s Pekingom, krenula protiv aktivista i grupa koje podižu svest o zlostavljanjima u Sinđangu i koje pozivaju na oslobađanje njihovih rođaka.

Aktivisti koji čekaju suđenje su skoro sve što je ostalo od onoga što je nekada bio mali, ali uticajni pokret za zagovaranje prava u Sinđangu unutar Kazahstana.

Optužbe o političkoj pozadini slučajaAdvokati za ljudska prava i nekoliko istaknutih vladinih kritičara ukazali su na slučaj i rekli da mu nedostaje bilo kakva pravna osnova.

Jedan od advokata aktivista Šinkvat Bajžanov rekao je za RSE da su njegovi klijenti protiv politike kineske vlade, a ne kineskog naroda kao etničke grupe. On kaže da je grupa kritikovala pritvaranje kazahstanskog državljanina, pozvala na prekid pritiska na Kazahe u Sinđangu i zahtevala ukidanje bezviznog režima za koji strahuju da bi mogao povećati kinesku migraciju. On kaže da su ti stavovi politički, a ne ksenofobični.

Prema Bajžanovu, ništa u protestu ne prelazi prag za "podsticanje etničkog razdora" prema međunarodnim standardima, pošto su slogani i postupci bili usmereni na državne vlasti i politike.

On je rekao da tretiranje protesta kao krivičnog dela praktično izjednačava oštru kritiku strane vlade s govorom mržnje, što otvara vrata za dalje gonjenje neistomišljenika.

Borac za ljudska prava Bahižan Toregožina iz Almatija rekao je za RSE da je prelazak s administrativnih kazni na krivično gonjenje "još jedan primer" pooštravanja pritiska nad drugačijim mišljenjima u Kazahstanu, u političkom okruženju gde je opozicija uglavnom uklonjena iz javne sfere.

Ermurat Bapi, nezavisni kazahstanski poslanik, nazvao je optužbe protiv grupe "preoštrim".

"Takvi postupci nemaju nikakve veze s državnim vezama ili politikama, one su samo primeri građanskih aktivnosti, društvenih protesta", rekao je Bapi za RSE, dodajući da bi maksimalna kazna za akciju mogla biti samo administrativne novčane kazne, a ne krivične optužbe.

Međunarodno partnerstvo za ljudska prava (IPHR) i Kazahstanski međunarodni biro za ljudska prava i vladavinu prava (KIBHR) u zajedničkom saopštenju su osudili slučaj kao "politički motivisan" i nespojiv s međunarodnim obavezama Kazahstana u oblasti ljudskih prava.

Te organizacije su takođe istakle širu zabrinutost u vezi sa članom zakona koji nosi optužbu za "podsticanje etničkog razdora".

Ta optužba je podignuta i protiv osnivača Atažurta Serikžana Bilaša u slučaju iz 2019. godine. Radna grupa UN za arbitrarno pritvaranje je 2020. utvrdila da je Kazahstan nezakonito postupao protiv Bilaša.

Aktivista je od tada napustio Kazahstan pod, kako je rekao, pritiskom vlade i sada živi u SAD.

Bilaš je za RSE rekao da trenutni slučaj vidi kao pokušaj Kine da "Kazahstan pretvori u drugi Sinđang" i da je primer kineske "transnacionalne represije" kako bi se ugušio pokret i ućutkali svedoci zlostavljanja u Sinđangu.

Pritisak vlade na aktivizam u vezi sa SinđangomAtažurt, koji godinama dokumentuje zlostavljanja u Sinđangu, poslednjih godina je pod sve većim pritiskom.

Pokret se više puta borio da zvanično bude registrovan kao javno udruženje, dok su se njegovi članovi suočavali s novčanim kaznama, pritvorom i nadzorom zbog svog aktivizma.

Sud u južnom regionu Turkistan u Kazahstanu 15. januara je osudio aktivistu Atažurta Bagdata Togispajeva na pet dana zatvora pošto je odbio da plati kaznu izrečenu za protest kojim se zahtevalo oslobađanje 19 optuženih.

Poslednjih meseci, nekoliko drugih aktivista povezanih s Atažurtom je pritvoreno ili kažnjeno zbog učešća u demonstracijama ili deljenja snimaka protesta 13. novembra na društvenim mrežama.

Aktivisti su za RSE rekli da su se suočili s povećanim policijskim nadzorom i tvrdili da postoji sve veći pritisak na ljude koji pružaju finansijsku podršku njihovoj grupi.

Kazahstanske vlasti su takođe ograničile pristup stranim istraživačima koji se fokusiraju na pitanja povezana sa Sinđangom.

Danskom antropologu Runeu Stenberu (Steenberg), koji proučava ujgurske zajednice, zabranjen je ulazak u Kazahstan 2025, dok je rusko-američkom naučniku Džinu Bunjinu (Gene Bunin), osnivaču Baze podataka o žrtvama Sinđanga, 2021. zabranjen ulazak u zemlju na nekoliko godina.

Kina je optužena za sistemsko kršenje ljudskih prava u Sinđangu i izveštaj UN iz 2022. je utvrdio da Kina čini "ozbiljna kršenja ljudskih prava" u Sinđangu koja mogu predstavljati zločine protiv čovečnosti.

Sve veći broj dokaza – uključujući svedočenja iz prve ruke i procurile zvanične dokumente kineske vlade – potkrepljuje optužbe, od navoda o prisilnom radu do seksualnog zlostavljanja, prisilne sterilizacije i brisanja ujgurskog kulturnog i verskog identiteta, uključujući rušenje džamija i drugih verskih objekata.

Kina je negirala kršenja ljudskih prava u tom regionu i navodi da je njena politika u Sinđangu osmišljena da se suprotstavi ekstremizmu i terorizmu.