Iranska regionalna mreža saveznika 'aktivirana' usled mogućnosti rata sa SAD
Kada su Izrael i Sjedinjene Američke Države sproveli intenzivnu kampanju bombardovanja u Iranu prošle godine, regionalna mreža naoružanih proksija i partnera Teherana uglavnom se držala po strani.
Međutim, za takozvanu osovinu otpora očekuje se da će se uključiti u sukob i podržati Iran ako američki predsednik Donald Tramp (Trump) ispuni svoje pretnje i odobri vojnu akciju protiv Islamske Republike, kažu stručnjaci.
Iran potencijalni sukob sa SAD smatra egzistencijalnom pretnjom, za razliku od rata u junu, rekao je Hamidreza Azizi, saradnik nemačkog Instituta za međunarodna i bezbednosna pitanja (SWP).
To znači da je Teheran "spreman da uloži sve i iskoristi kakve god kapacitete koje ima, u smislu njegovih vojnih kapaciteta, a istovremeno i asimetrične kapacitete osovine otpora" kako bi osigurao svoj opstanak, rekao je Azizi.
Već postoje znaci da se iranski saveznici u Iraku, Libanu i Jemenu spremaju za rat u slučaju američkog napada na Teheran.
Oslabljeni savezniciIran je decenijama gradio tu osovinu, rasprostranjenu ali labavo povezanu mrežu naoružanih proksija i militantnih grupa koje podržava Teheran na Bliskom istoku. Članovi uključuju libanski Hezbolah, jemenske pobunjenike Huti i proiranske milicije u Iraku.
Mreža je bila ključni element iranske strategije odvraćanja od percipiranih pretnji od SAD i, pre svega, Izraela.
Međutim, taj savez je pretrpeo niz velikih udaraca poslednjih godina. Vlada sirijskog predsednika Bašara el Asada, jedinog državnog aktera u toj mreži mimo Irana, srušena je u decembru 2024.
Hezbolah je dotle ozbiljno oslabljen posle teškog jednogodišnjeg rata s Izraelom, u kojem je ubijen dugogodišnji vođa te grupe Hasan Nasralah.
Ipak, uprkos smanjenim borbenim kapacitetima, mreža može da pruži dodatnu vatrenu moć Iranu u slučaju sukoba sa SAD, kažu stručnjaci.
Povlačenje okidačaTokom 12-dnevnog rata s Iranom u junu, Izrael, a kasnije i Sjedinjene Države, bombardovao je ključne iranske nuklearne i vojne lokacije. Teheran je odgovorio ispaljivanjem stotina balističkih raketa i dronova na Izrael, svog zakletog neprijatelja, i napadom na američku bazu u Kataru.
Članovi iranske osovine otpora nisu se uključili u kratki sukob.
"Iran nije povukao okidač tokom junskog rata", rekao je Azizi. "Iran je u to vreme zaključio da može sam da upravlja sukobom. Nije želeo da proširi sukob i želeo je da ga okonča što je pre moguće."
Međutim, mogući novi sukob sa SAD promenio bi iransku računicu, kažu stručnjaci.
Iranski klerikalni establišment je u svojoj najslabijoj tački u poslednjih nekoliko decenija, suočavajući se s nezabeleženim nemirima i ekonomskim kolapsom na domaćem terenu i masovnim gomilanjem američke vojske u svojoj blizini. Boreći se za svoj opstanak, iranski vladari su spremni da iskoriste sva sredstva iz svog arsenala, kažu stručnjaci.
'Sve je moguće'"Već vidimo znake da je osovina otpora – ono što je od nje ostalo – aktivirana", rekao je Azizi.
Vođa Hezbolaha je 26. januara rekao da se ta organizacija priprema za "moguću agresiju i da je odlučna da se brani", ali nije rekao kako bi postupila ako Iran bude napadnut.
Hezbolah, koji je dugo bio najmoćniji iranski proksi, i dalje je velika pretnja, kažu stručnjaci.
"Hezbolah je oslabljen, ali nije nestao“, rekao je Saša Bruhman (Sacha Bruchmann), vojni i bezbednosni analitičar u londonskom Međunarodnom institutu za strateške studije. "Izgubio je veliki deo svojih strateških kapaciteta, veliki deo svog raketnog arsenala, radionice za proizvodnju bespilotnih letelica i tunele za napade duž granice s Izraelom, ali je i dalje moćna milicija."
U susednom Iraku, proiranske milicije su pokrenule kampanju regrutovanja boraca, uključujući bombaše samoubice.
Vođa Kataib Hezbolaha, jedne od milicija, izneo je vatreno saopštenje 25. januara, pozivajući svoje borce da budu spremni za rat.
Osnovan 2007. godine, Kataib Hezbolah je jedan od najmoćnijih članova Narodnih mobilizacionih snaga (PMF), krovne organizacije uglavnom šiitskih oružanih grupa koje podržava Iran i koje su deo iračke vojske od 2016. PMF je jedan od ključnih vojnih i političkih igrača u Iraku.
"Uvlačenje Iraka u ovaj sukob moglo bi da ih košta politički", rekao je Bruhman. "Ali sve je moguće ako (iranski vrhovni vođa ajatolah Ali) Hamnei bude ubijen ili režim poveruje da pada, pošto su se neke od iračkih šiitskih milicija zaklele na lojalnost Hamneiju."
U Jemenu, pobunjenici Huti su pretili da će se povući iz sporazuma o prekidu vatre postignutog sa SAD prošle godine. Huti su pristali da obustave napade raketama i dronovima na međunarodne brodove u Crvenom moru. Zauzvrat, SAD su se obavezale da će zaustaviti vazdušne napade na tu grupu.
Kolin Klark (Colin Vlark), izvršni direktor tink-tenka iz Njujorka Sufan centra (Soufan Center), rekao je da osovina "rizikuje da izgubi relevantnost", ako bude nema posle još jednog napada na Iran.
"Ti proksiji su zamišljeni kao automatski okidač za režim (u Teheranu), tako da deluje da je njihova upotreba u vremenima krize neophodna", rekao je on.