Marta Kos otkazala posetu Kosovu zbog političkih dešavanja u zemlji

Evropska komesarka za proširenje Marta Kos otkazala je posetu Kosovu, potvrdili su zvaničnici Evropske komisije. Razlog za to su poslednja politička dešavanja u zemlji.

"Tokom telefonskog razgovora sa premijerom Aljbinom Kurtijem (Albin), komesarka Kos mu je rekla da će odgoditi planirano putovanje na Kosovo zbog nedavnih političkih dešavanja", navodi se u saopštenju pres-službe Evropske komisije.

Dodaje se da Kos namerava da otputuje u glavni grad, Prištinu, "što je pre moguće".

Evropski zvaničnici najavili su ovu posjetu još prošle nedelje.

Nezvanično, bio je plan da ona boravi na Kosovu 12. marta. Bila bi to njena prva poseta Kosovu u svojstvu komesarke za proširenje.

Kosovo je jedina zemlja koja pripada njenom portfelju, a koju Marta Kos još nije posetila, iako vodi kabinet proširenja u Evropskoj komisiji od decembra 2024. godine.

Tokom 2025. godine, opravdanje je bilo da nema sagovornika zbog institucionalne krize koja je obeležila celu prethodnu godinu na Kosovu.

Neposredno nakon izbora održanih 28. decembra bilo je najava da će Kos posetiti Kosovo čim budu formirane institucije u zemlji.

Međutim, politička kriza izazvana prošle nedelje neuspehom izbora šefa države razlog je zbog kojeg je ona odlučila da odloži planirano putovanje.

Predsednica Kosova Vjosa Osmani saopštila je 6. marta da je donela dekret o raspuštanju Skupštine, jer su, kako je navela, politički predstavnici "odlučili da zemlju odvedu na izbore".

Ustavni sud je, međutim, 9. marta uveo privremenu meru do kraja meseca na dekret Osmani o raspuštanju Skupštine Kosova.

Prethodno je proces izbora predsednika Kosova propao u Skupštni zbog nedostatka kvoruma.

Ustavni sud je naveo da je odluka donesena po službenoj dužnosti i da njome zabranjuje Osmani delovanje u vezi s dekretom od 6. marta, kao i Skupštini Kosova bilo kakvo postupanje sve dok je privremena mera na snazi.

Sud je saopštio da mera ostaje na snazi do donošenja konačne odluke u ovom predmetu i da je uvedena "radi sprečavanja nanošenja nepopravljive štete ustavnom poretku Kosova i demokratskom funkcionisanju ključnih institucija u zemlji".

To znači da Osmani ne može odredi datum novih izbora dok je mera na snazi, budući da je ona raspustila Skupštinu dekretom koji je Pokret Samoopredeljenje premijera Kurtija osporila pred Ustavnim sudom.

Prema Ustavu Kosova, predsednika ili predsednicu bira Skupština. Kandidat mora da ima dvotrećinsku većinu glasova poslanika u Skupštini koja broji 120 mesta, odnosno najmanje 80 glasova.

Ukoliko nijedan kandidat u prva dva kruga ne osvoji neophodan broj glasova, u trećem krugu dovoljna je prosta većina, odnosno najmanje 61 glas, uz neophodan kvorum od 80 prisutnih poslanika.

Prema Ustavu, ukoliko izbor ne uspe u tri kruga, prevremeni parlamentarni izbori moraju biti održani u roku od 45 dana.

U međuvremenu, evropski zvaničnici su izrazili žaljenje zbog najnovijih političkih dešavanja na Kosovu. Oni su rekli da ne žele dalje komentarisati situaciju, do odluke Ustavnog suda.