Lajčak u misiji za Zajednicu srpskih opština
Specijalni predstavnik Evropske unije (EU) za dijalog Kosova i Srbije Miroslav Lajčak boravi od utorka, 13. do četvrtka, 15. oktobra u Prištini kako bi sa političkim predstavnicima i civilnim društvom “razgovarao o napretku postignutom od obnavljanja dijaloga u julu, te o narednim koracima u pregovorima o sveobuhvatnom sporazumu”.
Planirano je da, nakon Prištine, Lajčak poseti i Beograd.
Dinka Živalj, portparolka Kancelarije Evropske unije u Prištini za Radio Slobodna Evropa (RSE) je potvrdila da će se Lajčak tokom posete Prištini sastati sa premijerom Kosova Avdulahom (Avdullah) Hotijem, predsednikom Hašimom Tačijem (Hashim Thaci), predsednicom Skupštine Vjosom Osmani ali i sa svim liderima političkih partija.
Ova poseta Lajčaka Kosovu i Srbiji dolazi nakon što su dve strane iznele različite stavove po pitanju formiranja Zajednice opština sa srpskom većinom.
Za Kosovo su razgovori na temu Zajednice završeni dok Srbija insistira da se to pitanje ponovo pokrene u okviru dijaloga u Briselu.
Hoti i Petković o prelomnom pitanju
Premijer Kosova Hoti je u Skupštini Kosova 12. oktobra, podnoseći izveštaj poslanicima o procesu dijaloga sa Srbijom, ponovio stav da se pitanje o Zajednici opština sa srpskom većinom neće ponovo otvarati, jer je sporazum o tome postignut još 2013. godine a potom i ratifikovan u Skupštini.
“Postoji i Sporazum o principima o Zajednici iz 2015. godine, kao i presuda Ustavnog suda“, rekao je Hoti.
Sa druge strane, novoimenovani direktor za Kosovo Vlade Srbije Petar Petković je, nakon sastanka sa predstavncima Srpske liste u Beogradu 13. oktobra, rekao da će obaveze Srbije prema Briselskom sporazumu prestati ukoliko Kosovo ne ispuni svoje obaveze.
Dodao je i da će, ukoliko se ne formira Zajednica opština sa srpskom većinom, Srbija razmotriti izlazak Srba iz kosovskih institucija.
Šta je cilj Lajčakove posete?
Poznavaoci političkih prilika, Donika Emini i Artan Muhadžiri (Muhaxhiri) ocenjuju da Lajčakova poseta Kosovu i Srbiji znači da je EU zainteresovana da se ubrza dinamika dijaloga.
Emini, izvršna direktorka platforme CiviKos, ocenjuje u izjavi za RSE da Srbija koristi pitanje Zajednice opština sa srpskom većinom da blokira dijalog, uprkos nastojanju EU da ubrza dinamiku tog procesa.
Smatra i da je Lajčak najavio posetu Prištini i Beogradu kako bi izvršio pritisak na obe strane, posebno na kosovsku, koja se optužuje da ne sprovodi Sporazum o Zajednici.
Emini dodaje da je Hotijevo odbijanje razgovora o Zajednici čudno jer je trebao da predvidi da će biti pritiska oko tog pitanja, te da je trebao da pripremi plan prihvatljiv za EU.
„Ovaj stav gospodina Hotija je problematičan jer se čini kao strategija, da se kaže da smo (to pitanje) 'odbacivali do kraja, ali nismo imali političku moć da kažemo ne' i drugo, zbog činjenice da ne priprema ni javno mnjenje ni samu vladu na izradi dokumenta ili jednog strateškog pristupa u pregovorima, ukoliko se eventualno otvori ovo pitanje u Briselu”, naglašava Emini.
Politički analitičar Arton Muhadžiri očekuje da Lajčakova poseta Prištini i Beogradu treba da posluži kao jedna ponuda za obe strane za saradnju u pronalaženju rešenja koje će dovesti do konačnog i sveobuhvatnog sporazuma.
Imajući u vidu da je Lajčakova poseta usmerena na „deblokadu pitanja Zajednice “, Muhadžiri navodi da bi EU mogla da izvrši i pritisak na Kosovo da sprovede Sporazum i obećanja o zajednici.
„Ovo može biti jedino pitanje oko kojeg Lajčak i njegove kolege iz EU mogu da izvrše pritisak”, smatra on.
Sa druge strane, Emini smatra da Kosovo ne bi trebalo da popusti pod pritiscima EU.
„Ko potpiše (modifikovani) dokument, potpisuje i svoju političku kapitulaciju na Kosovu. To im mora biti jasno“, rekla je Emini.
Eventualni pritisak EU na Kosovo po pitanju Zajednice, mimo sporazuma koji je već postignut u Briselu, ne bi bio iskren i uništio bi sve normalne preduslove za dijalog, ocenjuje Muhadžiri.
Dodao je i da Kosovo nema razloga da učestvuje u dijalogu, u slučaju da Lajčak na kraju favorizuje samo zahteve Srbije.
Šta je prethodilo?
Formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom predviđeno je prvim Briselskim sporazumom iz 2013. postignutom u dijalogu Kosova i Srbije. Konkretni detalji su dalje usaglašeni principima iz 2015.
Međutim, Ustavni sud Kosova je decembra 2015. godine utvrdio da principi o Zajednici nisu u potpunosti usaglašeni sa Ustavom Kosova, ali, kako su dodali, to bi se moglo uskladiti zakonskim aktom Vlade Kosova i statutom.
Na osnovu odluke Ustavnog suda Kosova, sporan je sporazum o principima Zajednice koji nije u skladu sa Ustavom, pogotovo u oblastima koje se odnose na jednakosti pred zakonom, osnovna prava i slobode, te prava manjinskih zajednica i njihovih pripadnika.
Planirano je da, nakon Prištine, Lajčak poseti i Beograd.
Dinka Živalj, portparolka Kancelarije Evropske unije u Prištini za Radio Slobodna Evropa (RSE) je potvrdila da će se Lajčak tokom posete Prištini sastati sa premijerom Kosova Avdulahom (Avdullah) Hotijem, predsednikom Hašimom Tačijem (Hashim Thaci), predsednicom Skupštine Vjosom Osmani ali i sa svim liderima političkih partija.
Ova poseta Lajčaka Kosovu i Srbiji dolazi nakon što su dve strane iznele različite stavove po pitanju formiranja Zajednice opština sa srpskom većinom.
Za Kosovo su razgovori na temu Zajednice završeni dok Srbija insistira da se to pitanje ponovo pokrene u okviru dijaloga u Briselu.
Hoti i Petković o prelomnom pitanju
Premijer Kosova Hoti je u Skupštini Kosova 12. oktobra, podnoseći izveštaj poslanicima o procesu dijaloga sa Srbijom, ponovio stav da se pitanje o Zajednici opština sa srpskom većinom neće ponovo otvarati, jer je sporazum o tome postignut još 2013. godine a potom i ratifikovan u Skupštini.
“Postoji i Sporazum o principima o Zajednici iz 2015. godine, kao i presuda Ustavnog suda“, rekao je Hoti.
Sa druge strane, novoimenovani direktor za Kosovo Vlade Srbije Petar Petković je, nakon sastanka sa predstavncima Srpske liste u Beogradu 13. oktobra, rekao da će obaveze Srbije prema Briselskom sporazumu prestati ukoliko Kosovo ne ispuni svoje obaveze.
Dodao je i da će, ukoliko se ne formira Zajednica opština sa srpskom većinom, Srbija razmotriti izlazak Srba iz kosovskih institucija.
Šta je cilj Lajčakove posete?
Poznavaoci političkih prilika, Donika Emini i Artan Muhadžiri (Muhaxhiri) ocenjuju da Lajčakova poseta Kosovu i Srbiji znači da je EU zainteresovana da se ubrza dinamika dijaloga.
Emini, izvršna direktorka platforme CiviKos, ocenjuje u izjavi za RSE da Srbija koristi pitanje Zajednice opština sa srpskom većinom da blokira dijalog, uprkos nastojanju EU da ubrza dinamiku tog procesa.
Smatra i da je Lajčak najavio posetu Prištini i Beogradu kako bi izvršio pritisak na obe strane, posebno na kosovsku, koja se optužuje da ne sprovodi Sporazum o Zajednici.
Emini dodaje da je Hotijevo odbijanje razgovora o Zajednici čudno jer je trebao da predvidi da će biti pritiska oko tog pitanja, te da je trebao da pripremi plan prihvatljiv za EU.
„Ovaj stav gospodina Hotija je problematičan jer se čini kao strategija, da se kaže da smo (to pitanje) 'odbacivali do kraja, ali nismo imali političku moć da kažemo ne' i drugo, zbog činjenice da ne priprema ni javno mnjenje ni samu vladu na izradi dokumenta ili jednog strateškog pristupa u pregovorima, ukoliko se eventualno otvori ovo pitanje u Briselu”, naglašava Emini.
Politički analitičar Arton Muhadžiri očekuje da Lajčakova poseta Prištini i Beogradu treba da posluži kao jedna ponuda za obe strane za saradnju u pronalaženju rešenja koje će dovesti do konačnog i sveobuhvatnog sporazuma.
Imajući u vidu da je Lajčakova poseta usmerena na „deblokadu pitanja Zajednice “, Muhadžiri navodi da bi EU mogla da izvrši i pritisak na Kosovo da sprovede Sporazum i obećanja o zajednici.
„Ovo može biti jedino pitanje oko kojeg Lajčak i njegove kolege iz EU mogu da izvrše pritisak”, smatra on.
Sa druge strane, Emini smatra da Kosovo ne bi trebalo da popusti pod pritiscima EU.
„Ko potpiše (modifikovani) dokument, potpisuje i svoju političku kapitulaciju na Kosovu. To im mora biti jasno“, rekla je Emini.
Eventualni pritisak EU na Kosovo po pitanju Zajednice, mimo sporazuma koji je već postignut u Briselu, ne bi bio iskren i uništio bi sve normalne preduslove za dijalog, ocenjuje Muhadžiri.
Dodao je i da Kosovo nema razloga da učestvuje u dijalogu, u slučaju da Lajčak na kraju favorizuje samo zahteve Srbije.
Šta je prethodilo?
Formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom predviđeno je prvim Briselskim sporazumom iz 2013. postignutom u dijalogu Kosova i Srbije. Konkretni detalji su dalje usaglašeni principima iz 2015.
Međutim, Ustavni sud Kosova je decembra 2015. godine utvrdio da principi o Zajednici nisu u potpunosti usaglašeni sa Ustavom Kosova, ali, kako su dodali, to bi se moglo uskladiti zakonskim aktom Vlade Kosova i statutom.
Na osnovu odluke Ustavnog suda Kosova, sporan je sporazum o principima Zajednice koji nije u skladu sa Ustavom, pogotovo u oblastima koje se odnose na jednakosti pred zakonom, osnovna prava i slobode, te prava manjinskih zajednica i njihovih pripadnika.